باب فِي عَطِيَّةِ الْمَرْأَةِ بِغَيْرِ إِذْنِ زَوْجِهَا
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ أَبِي هِنْدٍ، وَحَبِيبٍ الْمُعَلِّمِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ جَدِّهِ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجُوزُ لاِمْرَأَةٍ أَمْرٌ فِي مَالِهَا إِذَا مَلَكَ زَوْجُهَا عِصْمَتَهَا " .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод Довуд ибн Абу Ҳинд ва Ҳабиб ал-Муаллимдан, улар Амр ибн Шуъайбдан, у отасидан, у бобосидан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эри унинг исматини (никоҳ ақдини) эгаллаганидан кейин, аёлнинг ўз молидаги иши (тасарруфи) жоиз бўлмайди» деди.
حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، - يَعْنِي ابْنَ الْحَارِثِ - حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ، عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ، أَنَّ أَبَاهُ، أَخْبَرَهُ عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَمْرٍو، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَجُوزُ لاِمْرَأَةٍ عَطِيَّةٌ إِلاَّ بِإِذْنِ زَوْجِهَا " .
Бизга Абу Комил ривоят қилди, бизга Холид яъни Ибн ал-Ҳорис ривоят қилди, бизга Ҳусайн Амр ибн Шуъайбдан ривоят қилдики, отаси унга Абдуллаҳ ибн Амрдан хабар бердики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аёл учун эрининг изнисиз ато (инъом) бериши жоиз бўлмайди» деди.