حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، أَخْبَرَنَا عَطَاءٌ الْخُرَاسَانِيُّ، عَنْ يَحْيَى بْنِ يَعْمَرَ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، قَالَ قَدِمْتُ عَلَى أَهْلِي لَيْلاً وَقَدْ تَشَقَّقَتْ يَدَاىَ فَخَلَّقُونِي بِزَعْفَرَانٍ فَغَدَوْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ وَلَمْ يُرَحِّبْ بِي فَقَالَ " اذْهَبْ فَاغْسِلْ هَذَا عَنْكَ " . فَذَهَبْتُ فَغَسَلْتُهُ ثُمَّ جِئْتُ وَقَدْ بَقِيَ عَلَىَّ مِنْهُ رَدْعٌ فَسَلَّمْتُ فَلَمْ يَرُدَّ عَلَىَّ وَلَمْ يُرَحِّبْ بِي وَقَالَ " اذْهَبْ فَاغْسِلْ هَذَا عَنْكَ " . فَذَهَبْتُ فَغَسَلْتُهُ ثُمَّ جِئْتُ فَسَلَّمْتُ عَلَيْهِ فَرَدَّ عَلَىَّ وَرَحَّبَ بِي وَقَالَ " إِنَّ الْمَلاَئِكَةَ لاَ تَحْضُرُ جَنَازَةَ الْكَافِرِ بِخَيْرٍ وَلاَ الْمُتَضَمِّخَ بِالزَّعْفَرَانِ وَلاَ الْجُنُبَ " . قَالَ وَرَخَّصَ لِلْجُنُبِ إِذَا نَامَ أَوْ أَكَلَ أَوْ شَرِبَ أَنْ يَتَوَضَّأَ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Ато ал-Хурошоний Яҳё ибн Яъмардан, у Аммор ибн Ёсирдан хабар берди. У деди: Мен аҳлимнинг олдига кечаси келдим, қўлларим ёрилган эди, улар мени заъфарон билан мойладилар. Эрталаб Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига бориб, уларга салом бердим, аммо у менга (саломимни) қайтармадилар ва мени қарши олмадилар ва дедилар: «Бор, буни ўзингдан ювиб ташла». Мен бориб, уни ювдим, сўнг келдим, ундан менде оз из қолган эди. Салом бердим, аммо менга қайтармадилар ва мени қарши олмадилар ва дедилар: «Бор, буни ўзингдан ювиб ташла». Мен бориб, уни ювдим, сўнг келиб уларга салом бердим. Энди менга қайтардилар ва мени қарши олдилар ва дедилар: «Албатта малоикалар кофирнинг жанозасига яхшилик билан ҳозир бўлмайдилар, заъфарон билан мойланган кишига ҳам, жунубга ҳам». У деди: Жунубга ухламоқчи ёки емоқчи ёки ичмоқчи бўлса, таҳорат олишига рухсат бердилар.
حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي عُمَرُ بْنُ عَطَاءِ بْنِ أَبِي الْخُوَارِ، أَنَّهُ سَمِعَ يَحْيَى بْنَ يَعْمَرَ، يُخْبِرُ عَنْ رَجُلٍ، أَخْبَرَهُ عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، - زَعَمَ عُمَرُ أَنَّ يَحْيَى، سَمَّى ذَلِكَ الرَّجُلَ فَنَسِيَ عُمَرُ اسْمَهُ - أَنَّ عَمَّارًا قَالَ تَخَلَّقْتُ بِهَذِهِ الْقِصَّةِ . وَالأَوَّلُ أَتَمُّ بِكَثِيرٍ فِيهِ ذَكَرَ الْغُسْلَ قَالَ قُلْتُ لِعُمَرَ وَهُمْ حُرُمٌ قَالَ لاَ الْقَوْمُ مُقِيمُونَ .
Бизга Наср ибн Али ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, бизга ибн Журайж хабар берди, менга Умар ибн Ато ибн Абу Хувор хабар бердики, у Яҳё ибн Яъмарни бир кишидан хабар бераётганини эшитди, у киши унга Аммор ибн Ёсирдан хабар берган эди — Умар Яҳё ўша кишини номлаганини, лекин Умар унинг исмини унутганини зикр қилди — Аммор деди: «Мен шу воқеа билан (заъфарон) мойландим». Биринчиси (аввалги ривоят) анча тўлиқроқ, унда ғусл зикр қилинган. У (рави) деди: Мен Умарга: «Улар иҳромдамидилар?» дедим. У деди: «Йўқ, қавм (Мадинада) муқим турувчилар эдилар».
حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ الأَسَدِيُّ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَرْبٍ الأَسَدِيُّ، حَدَّثَنَا أَبُو جَعْفَرٍ الرَّازِيُّ، عَنِ الرَّبِيعِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ جَدَّيْهِ، قَالاَ سَمِعْنَا أَبَا مُوسَى، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَقْبَلُ اللَّهُ تَعَالَى صَلاَةَ رَجُلٍ فِي جَسَدِهِ شَىْءٌ مِنْ خَلُوقٍ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ جَدَّاهُ زَيْدٌ وَزِيَادٌ .
Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ал-Асадий ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Ҳарб ал-Асадий ривоят қилди, бизга Абу Жаъфар ар-Розий ар-Рабиъ ибн Анасдан, у ўзининг икки бобосидан ривоят қилди. Иккови дедилар: Биз Абу Мусонинг шундай деганини эшитдик: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Аллаҳ таоло танасида халуқ (заъфаронли хушбўйлик)дан бирор нарса бўлган кишининг намозини қабул қилмайди». Абу Довуд деди: Унинг икки бобоси Зайд ва Зиёддир.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، أَنَّ حَمَّادَ بْنَ زَيْدٍ، وَإِسْمَاعِيلَ بْنَ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَاهُمْ عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنِ التَّزَعْفُرِ لِلرِّجَالِ وَقَالَ عَنْ إِسْمَاعِيلَ أَنْ يَتَزَعْفَرَ الرَّجُلُ .
Бизга Мусаддад ривоят қилдики, Ҳаммод ибн Зайд ва Исмоил ибн Иброҳим уларга Абдулазиз ибн Суҳайбдан, у Анасдан ривоят қилдилар. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам эркакларнинг заъфарон суртинишидан қайтардилар. Исмоилдан (келган ривоятда): «эркак заъфарон суртинишидан» деди.
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الأُوَيْسِيُّ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ ثَوْرِ بْنِ زَيْدٍ، عَنِ الْحَسَنِ بْنِ أَبِي الْحَسَنِ، عَنْ عَمَّارِ بْنِ يَاسِرٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " ثَلاَثَةٌ لاَ تَقْرَبُهُمُ الْمَلاَئِكَةُ جِيفَةُ الْكَافِرِ وَالْمُتَضَمِّخُ بِالْخَلُوقِ وَالْجُنُبُ إِلاَّ أَنْ يَتَوَضَّأَ " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абдуллаҳ ал-Увайсий ривоят қилди, бизга Сулаймон ибн Билол Савр ибн Зайддан, у ал-Ҳасан ибн Абул Ҳасандан, у Аммор ибн Ёсирдан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Уч (тоифа)га малоикалар яқинлашмайди: кофирнинг ўлиги, халуқ билан мойланган киши ва жунуб — то таҳорат олмагунча».
حَدَّثَنَا أَيُّوبُ بْنُ مُحَمَّدٍ الرَّقِّيُّ، حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ أَيُّوبَ، عَنْ جَعْفَرِ بْنِ بُرْقَانَ، عَنْ ثَابِتِ بْنِ الْحَجَّاجِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ الْهَمْدَانِيِّ، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ عُقْبَةَ، قَالَ لَمَّا فَتَحَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَكَّةَ جَعَلَ أَهْلُ مَكَّةَ يَأْتُونَهُ بِصِبْيَانِهِمْ فَيَدْعُو لَهُمْ بِالْبَرَكَةِ وَيَمْسَحُ رُءُوسَهُمْ قَالَ فَجِيءَ بِي إِلَيْهِ وَأَنَا مُخَلَّقٌ فَلَمْ يَمَسَّنِي مِنْ أَجْلِ الْخَلُوقِ .
Бизга Айюб ибн Муҳаммад ар-Раққий ривоят қилди, бизга Умар ибн Айюб Жаъфар ибн Бурқондан, у Собит ибн ал-Ҳажжождан, у Абдуллаҳ ал-Ҳамдонийдан, у ал-Валид ибн Уқбадан ривоят қилди. У деди: Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам Маккани фатҳ қилганларида, Макка аҳли ўз болаларини олиб кела бошладилар, у (зот) улар учун барака тилар ва бошларини силар эдилар. У деди: Мен ҳам унга келтирилдим, мен (заъфарон билан) мойланган эдим, халуқ туфайли менга тегинмадилар.
حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ بْنِ مَيْسَرَةَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا سَلْمٌ الْعَلَوِيُّ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ رَجُلاً، دَخَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَعَلَيْهِ أَثَرُ صُفْرَةٍ - وَكَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم قَلَّمَا يُوَاجِهُ رَجُلاً فِي وَجْهِهِ بِشَىْءٍ يَكْرَهُهُ - فَلَمَّا خَرَجَ قَالَ " لَوْ أَمَرْتُمْ هَذَا أَنْ يَغْسِلَ هَذَا عَنْهُ " .
Бизга Убайдуллаҳ ибн Умар ибн Майсара ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Салм ал-Алавий Анас ибн Моликдан ривоят қилдики, бир киши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурига сарғиш (бўёқ) изи билан кирди — Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам кишининг юзига унинг ёқтирмаган нарсасини камдан-кам айтар эдилар — у чиқиб кетганида дедилар: «Кошки бу (кишига) буни ўзидан ювиб ташлашга буюрсангизлар».