Узукни ўнг ёки чап қўлга тақиш

Uzuk taqish kitobi · 4 ҳадис

باب مَا جَاءَ فِي التَّخَتُّمِ فِي الْيَمِينِ أَوِ الْيَسَارِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ بِلاَلٍ، عَنْ شَرِيكِ بْنِ أَبِي نَمِرٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حُنَيْنٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَلِيٍّ، - رضى الله تعالى عنه - عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم ‏.‏ قَالَ شَرِيكٌ وَأَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَتَخَتَّمُ فِي يَمِينِهِ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Сулаймон ибн Билол хабар берди, Шарик ибн Абу Намирдан, у Иброҳим ибн Абдуллаҳ ибн Ҳунайндан, у отасидан, у Алийдан — розияллаҳу таоло анҳу — у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан. Шарик деди: Ва менга Абу Салама ибн Абдурраҳмон хабар бердики, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ўнг қўлларига узук тақар эдилар.

حَدَّثَنَا نَصْرُ بْنُ عَلِيٍّ، حَدَّثَنِي أَبِي، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي رَوَّادٍ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَتَخَتَّمُ فِي يَسَارِهِ وَكَانَ فَصُّهُ فِي بَاطِنِ كَفِّهِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ ابْنُ إِسْحَاقَ وَأُسَامَةَ - يَعْنِي ابْنَ زَيْدٍ - عَنْ نَافِعٍ بِإِسْنَادِهِ فِي يَمِينِهِ ‏.‏

Бизга Наср ибн Алий ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абу Раввод ривоят қилди, Нофедан, у ибн Умардан: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чап қўлларига узук тақар ва унинг кўзи кафт ичида бўлар эди. Абу Довуд деди: ибн Ишоқ ва Усома — яъни ибн Зайд — Нофедан, унинг исноди билан «ўнг қўлида» дедилар.

حَدَّثَنَا هَنَّادٌ، عَنْ عَبْدَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ يَلْبَسُ خَاتَمَهُ فِي يَدِهِ الْيُسْرَى ‏.‏

Бизга Ҳаннод ривоят қилди, Абдадан, у Убайдуллаҳдан, у Нофедан: ибн Умар узугини чап қўлига тақар эди.

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يُونُسُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، قَالَ رَأَيْتُ عَلَى الصَّلْتِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نَوْفَلِ بْنِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ خَاتَمًا فِي خِنْصَرِهِ الْيُمْنَى فَقُلْتُ مَا هَذَا قَالَ رَأَيْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ يَلْبَسُ خَاتَمَهُ هَكَذَا وَجَعَلَ فَصَّهُ عَلَى ظَهْرِهَا ‏.‏ قَالَ وَلاَ يَخَالُ ابْنَ عَبَّاسٍ إِلاَّ قَدْ كَانَ يَذْكُرُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَلْبَسُ خَاتَمَهُ كَذَلِكَ ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Саид ривоят қилди, бизга Юнус ибн Букайр ривоят қилди, Муҳаммад ибн Ишоқдан, у деди: Мен ас-Салт ибн Абдуллаҳ ибн Навфал ибн Абдулмутталибнинг ўнг қўлининг жимжилоғида бир узук кўрдим ва: «Бу нима?» дедим. У: «Мен ибн Аббосни узугини шундай таққанини кўрдим, у унинг кўзини устки томонига қилган эди» деди. Ва деди: ибн Аббос фақат Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам узукларини шундай тақар эди деб зикр қилган деб ўйлайман.