حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، عَنْ مَالِكٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، وَزَيْدِ بْنِ خَالِدٍ الْجُهَنِيِّ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سُئِلَ عَنِ الأَمَةِ إِذَا زَنَتْ وَلَمْ تُحْصَنْ قَالَ " إِنْ زَنَتْ فَاجْلِدُوهَا ثُمَّ إِنْ زَنَتْ فَاجْلِدُوهَا ثُمَّ إِنْ زَنَتْ فَاجْلِدُوهَا ثُمَّ إِنْ زَنَتْ فَبِيعُوهَا وَلَوْ بِضَفِيرٍ " . قَالَ ابْنُ شِهَابٍ لاَ أَدْرِي فِي الثَّالِثَةِ أَوِ الرَّابِعَةِ وَالضَّفِيرُ الْحَبْلُ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама Моликдан, у Ибн Шиҳобдан, у Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утбадан, у Абу Ҳурайра ва Зайд ибн Холид ал-Жуҳанийдан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан чўри зино қилса ва муҳсан (турмуш қурмаган) бўлмаса, деб сўралди. У: «Агар зино қилса, дарра уринглар; сўнг зино қилса, дарра уринглар; сўнг зино қилса, дарра уринглар; сўнг зино қилса, уни арқонга бўлса-да сотинг», деди. Ибн Шиҳоб айтди: Билмадим, учинчисидами ёки тўртинчисидами. Ва зафийр — арқондир.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيُّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " إِذَا زَنَتْ أَمَةُ أَحَدِكُمْ فَلْيَحُدَّهَا وَلاَ يُعَيِّرْهَا ثَلاَثَ مِرَارٍ فَإِنْ عَادَتْ فِي الرَّابِعَةِ فَلْيَجْلِدْهَا وَلْيَبِعْهَا بِضَفِيرٍ أَوْ بِحَبْلٍ مِنْ شَعْرٍ " .
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё Убайдуллаҳдан ривоят қилди, менга Саъийд ибн Абу Саъийд ал-Мақбурий Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилди: У айтди: «Бирортангизнинг чўриси зино қилса, уни ҳад урсин ва уни айбламасин, уч марта. Агар тўртинчисида қайтарса, уни дарра урсин ва уни арқон ёки жунли ип эвазига бўлса-да сотсин», деди.
حَدَّثَنَا ابْنُ نُفَيْلٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ إِسْحَاقَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِهَذَا الْحَدِيثِ قَالَ فِي كُلِّ مَرَّةٍ " فَلْيَضْرِبْهَا كِتَابُ اللَّهِ وَلاَ يُثَرِّبْ عَلَيْهَا " . وَقَالَ فِي الرَّابِعَةِ " فَإِنْ عَادَتْ فَلْيَضْرِبْهَا كِتَابُ اللَّهِ ثُمَّ لْيَبِعْهَا وَلَوْ بِحَبْلٍ مِنْ شَعْرٍ " .
Бизга Ибн Нуфайл ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Салама Муҳаммад ибн Ишоқдан, у Саъийд ибн Абу Саъийд ал-Мақбурийдан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шу ҳадисни ривоят қилди. У ҳар сафарида: «Уни Аллаҳнинг Китоби (ҳукми) билан урсин ва уни айбламасин», деди. Тўртинчисида эса: «Агар қайтарса, уни Аллаҳнинг Китоби билан урсин, сўнг уни жунли ип эвазига бўлса-да сотсин», деди.