Саҳобаларнинг фазилатдаги тартиби

Sunnat kitobi · 5 ҳадис

باب فِي التَّفْضِيلِ

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَسْوَدُ بْنُ عَامِرٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنَّا نَقُولُ فِي زَمَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَ نَعْدِلُ بِأَبِي بَكْرٍ أَحَدًا ثُمَّ عُمَرَ ثُمَّ عُثْمَانَ ثُمَّ نَتْرُكُ أَصْحَابَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم لاَ تَفَاضُلَ بَيْنَهُمْ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Асвад ибн Омир ривоят қилди, бизга Абдулазиз ибн Абу Салама Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилди. У деди: «Биз Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам замонида: ‹Абу Бакрга ҳеч кимни тенг қилмаймиз, сўнг Умар, сўнг Усмон›, дер эдик. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг (қолган) ашобларини улар орасида фазилатда фарқламай (тенг) қолдирар эдик.»

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَنْبَسَةُ، حَدَّثَنَا يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ قَالَ سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ إِنَّ ابْنَ عُمَرَ قَالَ كُنَّا نَقُولُ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَىٌّ أَفْضَلُ أُمَّةِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بَعْدَهُ أَبُو بَكْرٍ ثُمَّ عُمَرُ ثُمَّ عُثْمَانُ رضى الله عنهم أَجْمَعِينَ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Анбаса ривоят қилди, бизга Юнус Ибн Шиҳобдан ривоят қилди, у деди: Солим ибн Абдуллаҳ деди: Ибн Умар деди: «Биз Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳаёт эканлар: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан кейин унинг умматининг энг афзали Абу Бакр, сўнг Умар, сўнг Усмон — розияллаҳу анҳум ажмаъийн›, дер эдик.»

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا جَامِعُ بْنُ أَبِي رَاشِدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو يَعْلَى، عَنْ مُحَمَّدِ ابْنِ الْحَنَفِيَّةِ، قَالَ قُلْتُ لأَبِي أَىُّ النَّاسِ خَيْرٌ بَعْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ أَبُو بَكْرٍ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ ثُمَّ مَنْ قَالَ ثُمَّ عُمَرُ ‏.‏ قَالَ ثُمَّ خَشِيتُ أَنْ أَقُولَ ثُمَّ مَنْ فَيَقُولَ عُثْمَانُ فَقُلْتُ ثُمَّ أَنْتَ يَا أَبَةِ قَالَ مَا أَنَا إِلاَّ رَجُلٌ مِنَ الْمُسْلِمِينَ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Касир ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, бизга Жомиъ ибн Абу Рошид ривоят қилди, бизга Абу Яъло Муҳаммад ибнул-Ҳанафийядан ривоят қилди, у деди: Мен отамга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан кейин одамларнинг энг яхшиси ким?» дедим. У: «Абу Бакр», деди. Мен: «Сўнг ким?» дедим. У: «Сўнг Умар», деди. Сўнг мен ‹яна ким?› дейишдан, у эса ‹Усмон› дейишидан қўрқдим ва: «Сўнг сиз, эй отажон?» дедим. У: «Мен мусулмонлардан бир кишигина эмасманми (холос)», деди.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مِسْكِينٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، - يَعْنِي الْفِرْيَابِيَّ - قَالَ سَمِعْتُ سُفْيَانَ، يَقُولُ مَنْ زَعَمَ أَنَّ عَلِيًّا، عَلَيْهِ السَّلاَمُ كَانَ أَحَقَّ بِالْوِلاَيَةِ مِنْهُمَا فَقَدْ خَطَّأَ أَبَا بَكْرٍ وَعُمَرَ وَالْمُهَاجِرِينَ وَالأَنْصَارَ وَمَا أُرَاهُ يَرْتَفِعُ لَهُ مَعَ هَذَا عَمَلٌ إِلَى السَّمَاءِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мискин ривоят қилди, бизга Муҳаммад — яъни ал-Фирёбий — ривоят қилди, у деди: Мен Суфённинг шундай деганини эшитдим: «Ким Али алайҳис-салом у иккисидан (Абу Бакр ва Умардан) кўра валийликка (халифаликка) ҳақлироқ эди деб даъво қилса, у Абу Бакр, Умар, муҳожирлар ва ансорларни хатога чиқарган бўлади. Мен бунинг билан бирга унинг бирор амали осмонга кўтарилишини гумон қилмайман.»

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ فَارِسٍ، حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا عَبَّادٌ السَّمَّاكُ، قَالَ سَمِعْتُ سُفْيَانَ الثَّوْرِيَّ، يَقُولُ الْخُلَفَاءُ خَمْسَةٌ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ وَعُثْمَانُ وَعَلِيٌّ وَعُمَرُ بْنُ عَبْدِ الْعَزِيزِ رضى الله عنهم ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Форис ривоят қилди, бизга Қабиса ривоят қилди, бизга Аббод ас-Саммок ривоят қилди, у деди: Мен Суфён ас-Саврийнинг: «Халифалар бештадир: Абу Бакр, Умар, Усмон, Али ва Умар ибн Абдулазиз — розияллаҳу анҳум», деганини эшитдим.