Зулм қилишдан қайтариш

Odob kitobi · 2 ҳадис

باب فِي النَّهْىِ عَنِ الْبَغْىِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الصَّبَّاحِ بْنِ سُفْيَانَ، أَخْبَرَنَا عَلِيُّ بْنُ ثَابِتٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ بْنِ عَمَّارٍ، قَالَ حَدَّثَنِي ضَمْضَمُ بْنُ جَوْسٍ، قَالَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ كَانَ رَجُلاَنِ فِي بَنِي إِسْرَائِيلَ مُتَآخِيَيْنِ فَكَانَ أَحَدُهُمَا يُذْنِبُ وَالآخَرُ مُجْتَهِدٌ فِي الْعِبَادَةِ فَكَانَ لاَ يَزَالُ الْمُجْتَهِدُ يَرَى الآخَرَ عَلَى الذَّنْبِ فَيَقُولُ أَقْصِرْ ‏.‏ فَوَجَدَهُ يَوْمًا عَلَى ذَنْبٍ فَقَالَ لَهُ أَقْصِرْ فَقَالَ خَلِّنِي وَرَبِّي أَبُعِثْتَ عَلَىَّ رَقِيبًا فَقَالَ وَاللَّهِ لاَ يَغْفِرُ اللَّهُ لَكَ أَوْ لاَ يُدْخِلُكَ اللَّهُ الْجَنَّةَ ‏.‏ فَقُبِضَ أَرْوَاحُهُمَا فَاجْتَمَعَا عِنْدَ رَبِّ الْعَالَمِينَ فَقَالَ لِهَذَا الْمُجْتَهِدِ أَكُنْتَ بِي عَالِمًا أَوْ كُنْتَ عَلَى مَا فِي يَدِي قَادِرًا وَقَالَ لِلْمُذْنِبِ اذْهَبْ فَادْخُلِ الْجَنَّةَ بِرَحْمَتِي وَقَالَ لِلآخَرِ اذْهَبُوا بِهِ إِلَى النَّارِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ وَالَّذِي نَفْسِي بِيَدِهِ لَتَكَلَّمَ بِكَلِمَةٍ أَوْبَقَتْ دُنْيَاهُ وَآخِرَتَهُ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн ас-Саббоҳ ибн Суфён ривоят қилди, бизга Али ибн Собит хабар берди, у Икрима ибн Аммордан ривоят қилди, у деди: менга Замзам ибн Жавс ривоят қилди, у деди: Абу Ҳурайра деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деяётганларини эшитдим: «Бани Исроилда бир-бирига биродар бўлиб қолган икки киши бор эди. Улардан бири гуноҳ қилар, иккинчиси ибодатда тиришқоқ эди. Тиришқоқ доимо иккинчисини гуноҳ устида кўрар ва: ‹Тўхта›, дер эди. Бир куни уни гуноҳ устида топиб, унга: ‹Тўхта›, деди. У эса: ‹Мени Роббим билан қўй, сен менга кузатувчи қилиб юборилдингми?› деди. У (тиришқоқ): ‹Аллаҳга қасамки, Аллаҳ сени кечирмайди›, ёки ‹Аллаҳ сени жаннатга киритмайди›, деди. Шунда уларнинг иккаласининг жонлари олинди ва оламлар Роббисининг ҳузурида тўпланишди. У (Аллаҳ) бу тиришқоққа: ‹Сен Мени билувчи бўлганмидинг ёки Менинг қўлимдагига (яъни Менинг раҳматим ва ҳукмимга) қодир бўлганмидинг?› деди. Гуноҳкорга эса: ‹Бор, раҳматим билан жаннатга кир›, деди. Бошқасига эса: ‹Уни дўзахга олиб боринглар›, деди», дедилар. Абу Ҳурайра деди: Жоним қўлида бўлган Зот билан қасамки, у дунёсини ҳам, охиратини ҳам ҳалок қиладиган бир сўз гапирди.

حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ عُلَيَّةَ، عَنْ عُيَيْنَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي بَكْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ مَا مِنْ ذَنْبٍ أَجْدَرُ أَنْ يُعَجِّلَ اللَّهُ تَعَالَى لِصَاحِبِهِ الْعُقُوبَةَ فِي الدُّنْيَا - مَعَ مَا يَدَّخِرُ لَهُ فِي الآخِرَةِ - مِثْلُ الْبَغْىِ وَقَطِيعَةِ الرَّحِمِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Усмон ибн Аби Шайба ривоят қилди, бизга Ибн Улайя, у Уяйна ибн Абдурраҳмондан, у отасидан, у Абу Бакрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Соҳибига Аллаҳ таоло дунёда жазони тезлатишга энг лойиқ бўлган гуноҳ — охиратда у учун сақлаб қўйганидан ташқари — зулм (ҳаддан ошиш) ва қариндошлик алоқасини узишдан бошқа нарса эмасдир», дедилар.