حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ عَوْنٍ، قَالَ أَخْبَرَنَا ح، وَحَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا هُشَيْمٌ، عَنْ دَاوُدَ بْنِ عَمْرٍو، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي زَكَرِيَّاءَ، عَنْ أَبِي الدَّرْدَاءِ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّكُمْ تُدْعَوْنَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ بِأَسْمَائِكُمْ وَأَسْمَاءِ آبَائِكُمْ فَأَحْسِنُوا أَسْمَاءَكُمْ " . قَالَ أَبُو دَاوُدَ ابْنُ أَبِي زَكَرِيَّاءَ لَمْ يُدْرِكْ أَبَا الدَّرْدَاءِ .
Бизга Амр ибн Авн ривоят қилди. У деди: Бизга хабар берди (ҳ), ва бизга Мусаддад ривоят қилди. У деди: Бизга Ҳушайм Довуд ибн Амрдан, у Абдуллаҳ ибн Абу Закариёдан, у Абуд-Дардодан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Албатта, сизлар қиёмат куни ўз исмларингиз ва оталарингизнинг исмлари билан чақириласизлар, бас, исмларингизни чиройли қилинглар». Абу Довуд деди: Ибн Абу Закариё Абуд-Дардога етишмаган (яъни уни кўрмаган).
حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ زِيَادٍ، سَبَلاَنُ حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَحَبُّ الأَسْمَاءِ إِلَى اللَّهِ تَعَالَى عَبْدُ اللَّهِ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ " .
Бизга Иброҳим ибн Зиёд, Саблон, ривоят қилди, бизга Аббод ибн Аббод Убайдуллаҳдан, у Нофиъдан, у ибн Умардан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Аллаҳ таолога исмларнинг энг севимлиси Абдуллаҳ ва Абдурраҳмондир».
حَدَّثَنَا هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا هِشَامُ بْنُ سَعِيدٍ الطَّالْقَانِيُّ، أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُهَاجِرِ الأَنْصَارِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَقِيلُ بْنُ شَبِيبٍ، عَنْ أَبِي وَهْبٍ الْجُشَمِيِّ، وَكَانَتْ، لَهُ صُحْبَةٌ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَسَمَّوْا بِأَسْمَاءِ الأَنْبِيَاءِ وَأَحَبُّ الأَسْمَاءِ إِلَى اللَّهِ عَبْدُ اللَّهِ وَعَبْدُ الرَّحْمَنِ وَأَصْدَقُهَا حَارِثٌ وَهَمَّامٌ وَأَقْبَحُهَا حَرْبٌ وَمُرَّةُ " .
Бизга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Ҳишом ибн Саъид ат-Толиқоний ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибнул-Муҳожир ал-Ансорий хабар берди. У деди: Менга Ақил ибн Шабиб Абу Ваҳб ал-Жушамийдан ривоят қилди — унинг суҳбати бўлган (яъни саҳобий) — у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Пайғамбарларнинг исмлари билан исмланинглар. Аллаҳга исмларнинг энг севимлиси Абдуллаҳ ва Абдурраҳмондир, энг ростгўйи Ҳорис ва Ҳаммомдир, энг хунуги эса Ҳарб ва Муррадир».
حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ ذَهَبْتُ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ وُلِدَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي عَبَاءَةٍ يَهْنَأُ بَعِيرًا لَهُ قَالَ " هَلْ مَعَكَ تَمْرٌ " . قُلْتُ نَعَمْ - قَالَ - فَنَاوَلْتُهُ تَمَرَاتٍ فَأَلْقَاهُنَّ فِي فِيهِ فَلاَكَهُنَّ ثُمَّ فَغَرَ فَاهُ فَأَوْجَرَهُنَّ إِيَّاهُ فَجَعَلَ الصَّبِيُّ يَتَلَمَّظُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " حِبُّ الأَنْصَارِ التَّمْرُ " . وَسَمَّاهُ عَبْدَ اللَّهِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собитдан, у Анасдан ривоят қилди. У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Талҳани туғилганида Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига олиб бордим, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам эса абодан (чопон)да бўлиб, туясини мойлаётган эди. У: «Ёнингда хурмо борми?» деди. Мен: «Ҳа», дедим. (У) деди: Мен унга бир неча хурмо узатдим, у уларни оғзига солиб чайнади, сўнг (боланинг) оғзини очиб, уларни унга томизди. Шунда бола лабларини яла бошлади. Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ансорнинг севимлиси хурмодир», деди. Ва унга Абдуллаҳ деб исм қўйди.