حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ ذَهَبْتُ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم حِينَ وُلِدَ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي عَبَاءَةٍ يَهْنَأُ بَعِيرًا لَهُ قَالَ " هَلْ مَعَكَ تَمْرٌ " . قُلْتُ نَعَمْ - قَالَ - فَنَاوَلْتُهُ تَمَرَاتٍ فَأَلْقَاهُنَّ فِي فِيهِ فَلاَكَهُنَّ ثُمَّ فَغَرَ فَاهُ فَأَوْجَرَهُنَّ إِيَّاهُ فَجَعَلَ الصَّبِيُّ يَتَلَمَّظُ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " حِبُّ الأَنْصَارِ التَّمْرُ " . وَسَمَّاهُ عَبْدَ اللَّهِ .
Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собитдан, у Анасдан ривоят қилди. У деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Талҳани туғилганида Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига олиб бордим, Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам эса абодан (чопон)да бўлиб, туясини мойлаётган эди. У: «Ёнингда хурмо борми?» деди. Мен: «Ҳа», дедим. (У) деди: Мен унга бир неча хурмо узатдим, у уларни оғзига солиб чайнади, сўнг (боланинг) оғзини очиб, уларни унга томизди. Шунда бола лабларини яла бошлади. Пайғамбар соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Ансорнинг севимлиси хурмодир», деди. Ва унга Абдуллаҳ деб исм қўйди.