حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ سَلَمَةَ، عَنْ ثَابِتٍ الْبُنَانِيِّ، عَنْ أَنَسِ، بْنِ مَالِكٍ قَالَ ذَهَبْتُ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ الأَنْصَارِيِّ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حِينَ وُلِدَ وَرَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي عَبَاءَةٍ يَهْنَأُ بَعِيرًا لَهُ فَقَالَ " هَلْ مَعَكَ تَمْرٌ " . فَقُلْتُ نَعَمْ . فَنَاوَلْتُهُ تَمَرَاتٍ فَأَلْقَاهُنَّ فِي فِيهِ فَلاَكَهُنَّ ثُمَّ فَغَرَ فَا الصَّبِيِّ فَمَجَّهُ فِي فِيهِ فَجَعَلَ الصَّبِيُّ يَتَلَمَّظُهُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " حُبُّ الأَنْصَارِ التَّمْرَ " . وَسَمَّاهُ عَبْدَ اللَّهِ .
Бизга Абдул-Аъло ибн Ҳаммод ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Салама Собит ал-Бунонийдан, у Анас ибн Моликдан ривоят қилди, у шундай деди: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Талҳа ал-Ансорийни туғилганида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдиларига олиб бордим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам або (кийим)да бўлиб, туясига қатрон суртаётган эдилар. У дедилар: «Ёнингда хурмо борми?» Мен: «Ҳа» дедим ва у кишига бир нечта хурмо узатдим. У уларни оғизларига олиб чайнадилар, сўнг чақалоқнинг оғзини очиб, оғизларидагини унинг оғзига тупурдилар. Чақалоқ эса уни ялай бошлади. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Ансорнинг севгани хурмодир.» Ва уни Абдуллаҳ деб номладилар.