حَدَّثَنِي زَكَرِيَّاءُ بْنُ يَحْيَى، عَنْ أَبِي أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا حَمَلَتْ بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ الزُّبَيْرِ، قَالَتْ فَخَرَجْتُ وَأَنَا مُتِمٌّ، فَأَتَيْتُ الْمَدِينَةَ، فَنَزَلْتُ بِقُبَاءٍ، فَوَلَدْتُهُ بِقُبَاءٍ، ثُمَّ أَتَيْتُ بِهِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَوَضَعْتُهُ فِي حَجْرِهِ، ثُمَّ دَعَا بِتَمْرَةٍ، فَمَضَغَهَا، ثُمَّ تَفَلَ فِي فِيهِ، فَكَانَ أَوَّلَ شَىْءٍ دَخَلَ جَوْفَهُ رِيقُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم، ثُمَّ حَنَّكَهُ بِتَمْرَةٍ ثُمَّ دَعَا لَهُ وَبَرَّكَ عَلَيْهِ، وَكَانَ أَوَّلَ مَوْلُودٍ وُلِدَ فِي الإِسْلاَمِ. تَابَعَهُ خَالِدُ بْنُ مَخْلَدٍ عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُسْهِرٍ عَنْ هِشَامٍ عَنْ أَبِيهِ عَنْ أَسْمَاءَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا هَاجَرَتْ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهْىَ حُبْلَى.
Закариё ибн Яҳё менга айтди, Абу Усомадан, Ҳишом ибн Урвадан, отасидан, Асмо розияллаҳу анҳодан: У Абдуллаҳ ибнуз-Зубайрга ҳомиладор бўлди. У деди: Мен ҳомилам тўлиқ ҳолда чиқдим (ҳижрат қилдим) ва Мадинага келдим, Қубога тушдим ва уни (Абдуллаҳни) Қубода туғдим, сўнг уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга келтирдим ва уни унинг қучоғига қўйдим. Сўнг у бир хурмо сўради ва уни чайнади, сўнг унинг оғзига туфлади. Унинг ич(қорни)га кирган биринчи нарса Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг тупуги (сўлаги) бўлди. Сўнг унинг танглайини бир хурмо билан ишқалади (таҳник қилди), сўнг унга дуо қилди ва унга барака тилади. У Исломда туғилган биринчи фарзанд эди. Унга Холид ибн Махлад мутобаъат қилди, Али ибн Мусъҳирдан, Ҳишомдан, отасидан, Асмо розияллаҳу анҳодан: У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга — ҳомиладор ҳолда — ҳижрат қилди.