أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ السَّرْحِ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، وَغَيْرُهُ، عَنْ حُمَيْدٍ الطَّوِيلِ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ نَاسًا، مِنْ عُرَيْنَةَ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ فَبَعَثَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى ذَوْدٍ لَهُ فَشَرِبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا فَلَمَّا صَحُّوا ارْتَدُّوا عَنِ الإِسْلاَمِ وَقَتَلُوا رَاعِيَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُؤْمِنًا وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي آثَارِهِمْ فَأُخِذُوا فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ وَصَلَبَهُمْ .
Бизга Аҳмад ибн Амр ибн Сарҳ хабар бериб, деди: менга Ибн Ваҳб хабар бериб, деди: менга Абдуллаҳ ибн Умар ва бошқалар хабар бериб, улар Ҳумайд ат-Товилдан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб): Урайналик бир неча киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келди ва Мадина уларга (ҳавоси) ёқмади. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни ўзларининг бир тўда туялари олдига юбордилар ва улар туяларнинг сутлари ва сийдикларидан ичдилар. Соғайгач, Исломдан муртад бўлдилар ва Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг мўмин бўлган чўпонини ўлдириб, туяларни ҳайдаб кетдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларнинг ортидан (одам) юбордилар ва улар тутилди. У уларнинг қўл ва оёқларини кесди, кўзларига (қиздирилган темирни) босди ва уларни дорга осди.