حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، حَدَّثَنَا سَعِيدٌ، حَدَّثَنَا قَتَادَةُ، أَنَّ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، حَدَّثَهُمْ أَنَّ نَاسًا أَوْ رِجَالاً مِنْ عُكْلٍ وَعُرَيْنَةَ قَدِمُوا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَتَكَلَّمُوا بِالإِسْلاَمِ وَقَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ إِنَّا كُنَّا أَهْلَ ضَرْعٍ، وَلَمْ نَكُنْ أَهْلَ رِيفٍ، وَاسْتَوْخَمُوا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِذَوْدٍ وَبِرَاعٍ وَأَمَرَهُمْ، أَنْ يَخْرُجُوا فِيهِ فَيَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا، فَانْطَلَقُوا حَتَّى كَانُوا نَاحِيَةَ الْحَرَّةِ، كَفَرُوا بَعْدَ إِسْلاَمِهِمْ، وَقَتَلُوا رَاعِيَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتَاقُوا الذَّوْدَ فَبَلَغَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ الطَّلَبَ فِي آثَارِهِمْ، وَأَمَرَ بِهِمْ فَسَمَرُوا أَعْيُنَهُمْ وَقَطَعُوا أَيْدِيَهُمْ وَتُرِكُوا فِي نَاحِيَةِ الْحَرَّةِ حَتَّى مَاتُوا عَلَى حَالِهِمْ.
Абдулаъло ибн Ҳаммод, Язид ибн Зурайъдан: Бизга Саид: Бизга Қатода айтиб берди: Анас ибн Молик уларга айтиб берди: Укл ва Урайна (қабиласи)дан бир неча киши — ёки эркаклар — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келдилар ва ислом ҳақида гаплашдилар, ва: Эй Аллаҳнинг Набийси, биз чорвадор (сут аҳли) эдик, деҳқон (риф аҳли) эмас эдик, дедилар ва Мадинани (ҳавосини) ёқтирмадилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга бир неча туя ва бир чўпон (беришни) буюрдилар ва уларга у билан чиқиб, уларнинг сутлари ва сийдикларидан ичишни буюрдилар. Улар кетдилар, то Ҳарра томонига етганда, исломларидан кейин кофир бўлдилар ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг чўпонини ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. Бу Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга етди, у киши уларнинг изидан (киши) юбордилар ва уларни (жазолашни) буюрдилар: уларнинг кўзлари (қиздирилган темир билан) кўр қилинди, қўллари кесилди ва улар Ҳарра томонида ўз ҳолларида ўлгунча ташлаб қўйилди.