أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَفَرٌ مِنْ عُكْلٍ أَوْ عُرَيْنَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ - وَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ - بِذَوْدٍ أَوْ لِقَاحٍ يَشْرَبُونَ أَلْبَانَهَا وَأَبْوَالَهَا فَقَتَلُوا الرَّاعِيَ وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ فِي طَلَبِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анасдан (ривоят қилиб), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига Укли ёки Урайна (қабиласи)дан бир гуруҳ келди. У уларга — Мадина (ҳавоси) уларга ёқмаган эди — сутлари ва сийдикларини ичишлари учун бир тўда туя беришни буюрдилар. Улар чўпонни ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. У уларни қидириб (одам) юборди, қўл ва оёқларини кесди ва кўзларига (қиздирилган темирни) босди.