باب تَأْوِيلِ قَوْلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ { إِنَّمَا جَزَاءُ الَّذِينَ يُحَارِبُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ وَيَسْعَوْنَ فِي الأَرْضِ فَسَادًا أَنْ يُقَتَّلُوا أَوْ يُصَلَّبُوا أَوْ تُقَطَّعَ أَيْدِيهِمْ وَأَرْجُلُهُمْ مِنْ خِلاَفٍ أَوْ يُنْفَوْا مِنَ الأَرْضِ } وَفِيمَنْ نَزَلَتْ وَذِكْرِ اخْتِلاَفِ أَلْفَاظِ النَّاقِلِينَ لِخَبَرِ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ فِيهِ .
أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ مَسْعُودٍ، قَالَ حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ حَجَّاجٍ الصَّوَّافِ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو رَجَاءٍ، مَوْلَى أَبِي قِلاَبَةَ قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو قِلاَبَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، أَنَّ نَفَرًا، مِنْ عُكْلٍ ثَمَانِيَةً قَدِمُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَوْخَمُوا الْمَدِينَةَ وَسَقِمَتْ أَجْسَامُهُمْ فَشَكَوْا ذَلِكَ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَلاَ تَخْرُجُونَ مَعَ رَاعِينَا فِي إِبِلِهِ فَتُصِيبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا " . قَالُوا بَلَى . فَخَرَجُوا فَشَرِبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا فَصَحُّوا فَقَتَلُوا رَاعِيَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَعَثَ فَأَخَذُوهُمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَّرَ أَعْيُنَهُمْ وَنَبَذَهُمْ فِي الشَّمْسِ حَتَّى مَاتُوا .
Бизга Исмоил ибн Масъуд хабар бериб, деди: бизга Язид ибн Зурайъ ривоят қилди, у Ҳажжож ас-Саввофдан (ривоят қилиб), у деди: бизга Абу Қилобанинг озод қилган қули Абу Ражо ривоят қилди, у деди: бизга Абу Қилоба ривоят қилди, у деди: менга Анас ибн Молик (розияллаҳу анҳу) ривоят қилдики, Уклилик саккиз кишилик бир гуруҳ Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келди. Мадинанинг ҳавоси уларга ёқмади ва баданлари касал бўлди. Улар буни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га шикоят қилдилар. У: «Чўпонимиз билан туялари олдига чиқиб, уларнинг сутлари ва сийдикларидан ичмайсизларми?» дедилар. Улар: «Ҳа,» дедилар. Улар чиқиб, туяларнинг сутлари ва сийдикларидан ичдилар ва соғайдилар. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг чўпонини ўлдирдилар. Шунда У (одам) юборди, уларни тутиб олдилар ва Унинг ҳузурларига келтирилди. У уларнинг қўл ва оёқларини кесди, кўзларига (қиздирилган темир) мих босди ва уларни қуёшга ташлади — токи ўлиб бўлгунча.
أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ عُثْمَانَ بْنِ سَعِيدِ بْنِ كَثِيرِ بْنِ دِينَارٍ، عَنِ الْوَلِيدِ، عَنِ الأَوْزَاعِيِّ، عَنْ يَحْيَى، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ نَفَرًا، مِنْ عُكْلٍ قَدِمُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ فَأَمَرَهُمُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَأْتُوا إِبِلَ الصَّدَقَةِ فَيَشْرَبُوا مِنْ أَبْوَالِهَا وَأَلْبَانِهَا فَفَعَلُوا فَقَتَلُوا رَاعِيَهَا وَاسْتَاقُوهَا فَبَعَثَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي طَلَبِهِمْ - قَالَ - فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَّرَ أَعْيُنَهُمْ وَلَمْ يَحْسِمْهُمْ وَتَرَكَهُمْ حَتَّى مَاتُوا فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { إِنَّمَا جَزَاءُ الَّذِينَ يُحَارِبُونَ اللَّهَ وَرَسُولَهُ } الآيَةَ .
Менга Амр ибн Усмон ибн Саид ибн Касир ибн Динор хабар бериб, у Валиддан, у ал-Авзоийдан, у Яҳёдан, у Абу Қилобадан, у Анасдан (ривоят қилиб): Уклилик бир гуруҳ Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келди ва Мадина уларга (ҳавоси) ёқмади. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларга садақа туялари олдига бориб, уларнинг сийдиклари ва сутларидан ичишни буюрдилар. Улар шундай қилдилар, сўнг туяларнинг чўпонини ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни қидириб (одам) юбордилар. У деди: Улар келтирилди ва У уларнинг қўл ва оёқларини кесди, кўзларига (қиздирилган темир) мих босди, қонларини тўхтатмади (куйдирмади) ва уларни ўлгунча тарк этди. Шунда Аллаҳ азза ва жалла: «Аллаҳ ва Унинг Расулига қарши уруш қиладиганларнинг жазоси шудир...» деган оятни нозил қилди (Моида сураси, 33).
أَخْبَرَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ حَدَّثَنَا الأَوْزَاعِيُّ، قَالَ حَدَّثَنِي يَحْيَى بْنُ أَبِي كَثِيرٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ قَدِمَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثَمَانِيَةُ نَفَرٍ مِنْ عُكْلٍ فَذَكَرَ نَحْوَهُ إِلَى قَوْلِهِ لَمْ يَحْسِمْهُمْ وَقَالَ قَتَلُوا الرَّاعِيَ .
Бизга Ишоқ ибн Мансур хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга ал-Авзоий ривоят қилди, у деди: менга Яҳё ибн Абу Касир ривоят қилди, у деди: менга Абу Қилоба ривоят қилди, у Анасдан (ривоят қилиб), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига Уклидан саккиз кишилик бир гуруҳ келди — сўнг у (рови) шунга ўхшаш ҳадисни «уларнинг (яраларини) куйдирмади» деган сўзигача зикр қилди ва: «Улар чўпонни ўлдирдилар,» деди.
أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بِشْرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي قِلاَبَةَ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَفَرٌ مِنْ عُكْلٍ أَوْ عُرَيْنَةَ فَأَمَرَ لَهُمْ - وَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ - بِذَوْدٍ أَوْ لِقَاحٍ يَشْرَبُونَ أَلْبَانَهَا وَأَبْوَالَهَا فَقَتَلُوا الرَّاعِيَ وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ فِي طَلَبِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَلَ أَعْيُنَهُمْ .
Бизга Аҳмад ибн Сулаймон хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Бишр ривоят қилди, у деди: бизга Суфён ривоят қилди, у Айюбдан, у Абу Қилобадан, у Анасдан (ривоят қилиб), у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига Укли ёки Урайна (қабиласи)дан бир гуруҳ келди. У уларга — Мадина (ҳавоси) уларга ёқмаган эди — сутлари ва сийдикларини ичишлари учун бир тўда туя беришни буюрдилар. Улар чўпонни ўлдирдилар ва туяларни ҳайдаб кетдилар. У уларни қидириб (одам) юборди, қўл ва оёқларини кесди ва кўзларига (қиздирилган темирни) босди.