أَخْبَرَنِي مُحَمَّدُ بْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَلَمَةَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو عَبْدِ الرَّحِيمِ، قَالَ حَدَّثَنِي زَيْدُ بْنُ أَبِي أُنَيْسَةَ، عَنْ طَلْحَةَ بْنِ مُصَرِّفٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ قَدِمَ أَعْرَابٌ مِنْ عُرَيْنَةَ إِلَى نَبِيِّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَسْلَمُوا فَاجْتَوَوُا الْمَدِينَةَ حَتَّى اصْفَرَّتْ أَلْوَانُهُمْ وَعَظُمَتْ بُطُونُهُمْ فَبَعَثَ بِهِمْ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِلَى لِقَاحٍ لَهُ فَأَمَرَهُمْ أَنْ يَشْرَبُوا مِنْ أَلْبَانِهَا وَأَبْوَالِهَا حَتَّى صَحُّوا فَقَتَلُوا رُعَاتِهَا وَاسْتَاقُوا الإِبِلَ فَبَعَثَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي طَلَبِهِمْ فَأُتِيَ بِهِمْ فَقَطَّعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ وَسَمَّرَ أَعْيُنَهُمْ . قَالَ أَمِيرُ الْمُؤْمِنِينَ عَبْدُ الْمَلِكِ لأَنَسٍ وَهُوَ يُحَدِّثُهُ هَذَا الْحَدِيثَ بِكُفْرٍ أَوْ بِذَنْبٍ قَالَ بِكُفْرٍ .
Менга Муҳаммад ибн Ваҳб хабар бериб, деди: бизга Муҳаммад ибн Салама ривоят қилди, у деди: менга Абу Абдураҳим ривоят қилди, у деди: менга Зайд ибн Абу Унайса ривоят қилди, у Талҳа ибн Мусаррифдан, у Яҳё ибн Саиддан, у Анас ибн Моликдан (ривоят қилиб), у деди: Урайналик аъробийлар Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ҳузурларига келиб, Исломга кирдилар. Сўнг Мадина уларга (ҳавоси) ёқмади, ҳатто ранглари сарғайди ва қоринлари шишди. Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни ўзларининг соғин туялари олдига юбордилар ва уларга сутлари ва сийдикларидан ичишни буюрдилар, токи соғайдилар. Сўнг чўпонларини ўлдириб, туяларни ҳайдаб кетдилар. Аллаҳнинг Набийси (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уларни қидириб (одам) юбордилар, улар келтирилди. У уларнинг қўл ва оёқларини кесди ва кўзларига (қиздирилган темир) мих босди. Амирул-мўминин Абдул-Малик, Анас унга бу ҳадисни ривоят қилаётганида: «(Бу жазо) куфр учунмиди ёки гуноҳ учунмиди?» деди. У: «Куфр учун,» деди.