Асрдан кейинги намоз

Nafl namozlar · 1 ҳадис

باب الصَّلاَةِ بَعْدَ الْعَصْرِ

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ صَالِحٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي عَمْرُو بْنُ الْحَارِثِ، عَنْ بُكَيْرِ بْنِ الأَشَجِّ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، وَعَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ أَزْهَرَ، وَالْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَرْسَلُوهُ إِلَى عَائِشَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا اقْرَأْ عَلَيْهَا السَّلاَمَ مِنَّا جَمِيعًا وَسَلْهَا عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ وَقُلْ إِنَّا أُخْبِرْنَا أَنَّكِ تُصَلِّينَهُمَا وَقَدْ بَلَغَنَا أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْهُمَا ‏.‏ فَدَخَلْتُ عَلَيْهَا فَبَلَّغْتُهَا مَا أَرْسَلُونِي بِهِ فَقَالَتْ سَلْ أُمَّ سَلَمَةَ ‏.‏ فَخَرَجْتُ إِلَيْهِمْ فَأَخْبَرْتُهُمْ بِقَوْلِهَا فَرَدُّونِي إِلَى أُمِّ سَلَمَةَ بِمِثْلِ مَا أَرْسَلُونِي بِهِ إِلَى عَائِشَةَ فَقَالَتْ أُمُّ سَلَمَةَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَنْهَى عَنْهُمَا ثُمَّ رَأَيْتُهُ يُصَلِّيهِمَا أَمَّا حِينَ صَلاَّهُمَا فَإِنَّهُ صَلَّى الْعَصْرَ ثُمَّ دَخَلَ وَعِنْدِي نِسْوَةٌ مِنْ بَنِي حَرَامٍ مِنَ الأَنْصَارِ فَصَلاَّهُمَا فَأَرْسَلْتُ إِلَيْهِ الْجَارِيَةَ فَقُلْتُ قُومِي بِجَنْبِهِ فَقُولِي لَهُ تَقُولُ أُمُّ سَلَمَةَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَسْمَعُكَ تَنْهَى عَنْ هَاتَيْنِ الرَّكْعَتَيْنِ وَأَرَاكَ تُصَلِّيهِمَا فَإِنْ أَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخِرِي عَنْهُ ‏.‏ قَالَتْ فَفَعَلَتِ الْجَارِيَةُ فَأَشَارَ بِيَدِهِ فَاسْتَأْخَرَتْ عَنْهُ فَلَمَّا انْصَرَفَ قَالَ ‏ "‏ يَا بِنْتَ أَبِي أُمَيَّةَ سَأَلْتِ عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ بَعْدَ الْعَصْرِ إِنَّهُ أَتَانِي نَاسٌ مِنْ عَبْدِ الْقَيْسِ بِالإِسْلاَمِ مِنْ قَوْمِهِمْ فَشَغَلُونِي عَنِ الرَّكْعَتَيْنِ اللَّتَيْنِ بَعْدَ الظُّهْرِ فَهُمَا هَاتَانِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Аҳмад ибн Солиҳ ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Амр ибн Ҳорис Букайр ибн Ашажждан, у Ибн Аббоснинг озод қилинган қули Курайбдан ривоят қилдики: Абдуллаҳ ибн Аббос, Абдурраҳмон ибн Аз-ҳар ва Мисвар ибн Махрама уни Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг рафиқалари Оишанинг олдига юбориб айтдилар: «Ҳаммимиздан унга салом етказ ва ундан асрдан кейинги икки ракъат ҳақида сўра. Айт: ‹Бизга сен у иккисини ўқиётганинг хабар қилинди, ҳолбуки бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам улардан қайтарганлари етиб келган›». Мен унинг олдига кириб, улар мени юборган нарсани унга етказдим. У: «Умм Саламадан сўра», деди. Мен уларнинг олдига чиқиб, унинг сўзини хабар бердим. Улар мени Оишага юборган ўша нарса билан Умм Саламанинг олдига қайтаришди. Умм Салама: «Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг у иккисидан қайтараётганларини эшитдим, сўнг у кишини уларни ўқиётганларини кўрдим. У киши уларни ўқиган вақтга келсак, у киши асрни ўқиб, сўнг (уйга) кирдилар, менинг ҳузуримда Ансордан, Бану Ҳаромдан бўлган аёллар бор эди, у киши у иккисини ўқидилар. Мен у кишининг олдига чўрини юбориб: ‹Бориб у кишининг ёнида тур ва айт: Умм Салама айтадики — Ё Расулуллаҳ, мен сизни бу икки ракъатдан қайтараётганингизни эшитаман, сизни эса уларни ўқиётганингизни кўраман. Агар у киши қўллари билан ишора қилсалар, у кишидан орқага чекин› дедим. У айтди: Чўри шундай қилди, у киши қўллари билан ишора қилдилар, у (чўри) у кишидан орқага чекинди. У киши намоздан чиққанларида: ‹Эй Абу Умайянинг қизи, сен асрдан кейинги икки ракъат ҳақида сўрабсан. Менга Абдул Қайсдан қавмларидан кишилар Ислом билан келишди ва мени пешиндан кейинги икки ракъатдан банд қилиб қўйишди, ана шу иккиси шулареди›, дедилар».