Закотнинг вожиблиги

Vitr namozi hukmlari · 1 ҳадис

باب وُجُوبِ الزَّكَاةِ

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ الثَّقَفِيُّ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُتْبَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ لَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَاسْتُخْلِفَ أَبُو بَكْرٍ بَعْدَهُ وَكَفَرَ مَنْ كَفَرَ مِنَ الْعَرَبِ قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ لأَبِي بَكْرٍ كَيْفَ تُقَاتِلُ النَّاسَ وَقَدْ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ أُمِرْتُ أَنْ أُقَاتِلَ النَّاسَ حَتَّى يَقُولُوا لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ فَمَنْ قَالَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ عَصَمَ مِنِّي مَالَهُ وَنَفْسَهُ إِلاَّ بِحَقِّهِ وَحِسَابُهُ عَلَى اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ وَاللَّهِ لأُقَاتِلَنَّ مَنْ فَرَّقَ بَيْنَ الصَّلاَةِ وَالزَّكَاةِ فَإِنَّ الزَّكَاةَ حَقُّ الْمَالِ وَاللَّهِ لَوْ مَنَعُونِي عِقَالاً كَانُوا يُؤَدُّونَهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَقَاتَلْتُهُمْ عَلَى مَنْعِهِ ‏.‏ فَقَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ فَوَاللَّهِ مَا هُوَ إِلاَّ أَنْ رَأَيْتُ اللَّهَ عَزَّ وَجَلَّ قَدْ شَرَحَ صَدْرَ أَبِي بَكْرٍ لِلْقِتَالِ - قَالَ - فَعَرَفْتُ أَنَّهُ الْحَقُّ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ قَالَ أَبُو عُبَيْدَةَ مَعْمَرُ بْنُ الْمُثَنَّى الْعِقَالُ صَدَقَةُ سَنَةٍ وَالْعِقَالاَنِ صَدَقَةُ سَنَتَيْنِ ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَرَوَاهُ رَبَاحُ بْنُ زَيْدٍ وَعَبْدُ الرَّزَّاقِ عَنْ مَعْمَرٍ عَنِ الزُّهْرِيِّ بِإِسْنَادِهِ وَقَالَ بَعْضُهُمْ عِقَالاً ‏.‏ وَرَوَاهُ ابْنُ وَهْبٍ عَنْ يُونُسَ قَالَ عَنَاقًا ‏.‏ قَالَ أَبُو دَاوُدَ وَقَالَ شُعَيْبُ بْنُ أَبِي حَمْزَةَ وَمَعْمَرٌ وَالزُّبَيْدِيُّ عَنِ الزُّهْرِيِّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ لَوْ مَنَعُونِي عَنَاقًا ‏.‏ وَرَوَى عَنْبَسَةُ عَنْ يُونُسَ عَنِ الزُّهْرِيِّ فِي هَذَا الْحَدِيثِ قَالَ عَنَاقًا ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саъид ас-Сақафий ривоят қилди, бизга Лайс ривоят қилди, у Уқайлдан, у Зуҳрийдан ривоят қилди, менга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ ибн Утба хабар берди, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилиб айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этиб, ундан кейин Абу Бакр халифа қилингач ва араблардан куфрга қайтганлар куфрга қайтганда, Умар ибн ал-Хаттоб Абу Бакрга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: ‹Мен одамлар ‹Лаа илаҳа иллаллаҳ› дегунча улар билан жанг қилишга буюрилдим. Ким ‹Лаа илаҳа иллаллаҳ› деса, мол-мулкини ва жонини мендан сақлаб олади, фақат унинг ҳаққи билан (бўлса мустасно), ҳисоби эса Аллаҳ азза ва жалла зиммасидадир› деганларидан кейин, қандай қилиб одамлар билан жанг қиласан?», деди. Абу Бакр: «Аллаҳга қасамки, намоз билан закотни ажратганлар билан албатта жанг қиламан, чунки закот молнинг ҳаққидир. Аллаҳга қасамки, агар улар Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга адо этиб турган бир тушовни (ёки закот тарзида бир эчкини) мендан ман қилсалар, уни ман қилгани учун албатта улар билан жанг қиламан», деди. Умар ибн ал-Хаттоб: «Аллаҳга қасамки, мен Аллаҳ азза ва жалла Абу Бакрнинг кўксини жангга очиб қўйганини кўрдим, деб билганим ҳамоноқ, мен бунинг ҳақ эканини англадим», деди. Абу Довуд айтди: Абу Убайда Маъмар ибн ал-Мусанно айтди: ‹иқол› — бир йиллик закот, ‹иқолони› эса икки йиллик закотдир. Абу Довуд айтди: Буни Робоҳ ибн Зайд ва Абдурраззоқ Маъмардан, у Зуҳрийдан ўз исноди билан ривоят қилдилар, баъзилари ‹иқолан (бир тушов)› деди. Буни Ибн Ваҳб Юнусдан ривоят қилиб, ‹аноқон (бир эчки)› деди. Абу Довуд айтди: Шуайб ибн Абу Ҳамза, Маъмар ва Зубайдий Зуҳрийдан ушбу ҳадисда: «Лав манаъуний аноқон (агар мендан бир эчкини ман қилсалар)» дедилар. Анбаса ҳам Юнусдан, у Зуҳрийдан ушбу ҳадисда: «аноқон (бир эчки)» деб ривоят қилди.