Имом узайтирганда ундан шикоят қилиш

Azon kitobi · 2 ҳадис

باب مَنْ شَكَا إِمَامَهُ إِذَا طَوَّلَ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ إِسْمَاعِيلَ بْنِ أَبِي خَالِدٍ، عَنْ قَيْسِ بْنِ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي مَسْعُودٍ، قَالَ قَالَ رَجُلٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنِّي لأَتَأَخَّرُ عَنِ الصَّلاَةِ فِي الْفَجْرِ مِمَّا يُطِيلُ بِنَا فُلاَنٌ فِيهَا‏.‏ فَغَضِبَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مَا رَأَيْتُهُ غَضِبَ فِي مَوْضِعٍ كَانَ أَشَدَّ غَضَبًا مِنْهُ يَوْمَئِذٍ ثُمَّ قَالَ ‏ "‏ يَا أَيُّهَا النَّاسُ إِنَّ مِنْكُمْ مُنَفِّرِينَ، فَمَنْ أَمَّ النَّاسَ فَلْيَتَجَوَّزْ، فَإِنَّ خَلْفَهُ الضَّعِيفَ وَالْكَبِيرَ وَذَا الْحَاجَةِ ‏"‏‏.‏

Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди: Суфён бизга айтди, Исмоил ибн Абу Холиддан, у Қайс ибн Абу Ҳозимдан, у Абу Масъуддан: У деди: Бир киши: ‹Ё Расулуллаҳ, мен бомдод намозидан — фалон киши бизга (намозни) узун чўзганидан — кечиқаман›, деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ғазабландилар, мен у зотни бирор жойда ўша кундагидан кўра қаттиқроқ ғазабланган ҳолда кўрмагандим. Сўнг у зот: «Эй одамлар, албатта сизларнинг ичингизда (Дийндан) нафратлантирувчилар бор. Ким одамларга имом бўлса, енгиллатсин, чунки унинг ортида заиф, кекса ва ҳожати бор (кишилар) бор», дедилар.

حَدَّثَنَا آدَمُ بْنُ أَبِي إِيَاسٍ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا مُحَارِبُ بْنُ دِثَارٍ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيَّ، قَالَ أَقْبَلَ رَجُلٌ بِنَاضِحَيْنِ وَقَدْ جَنَحَ اللَّيْلُ، فَوَافَقَ مُعَاذًا يُصَلِّي، فَتَرَكَ نَاضِحَهُ وَأَقْبَلَ إِلَى مُعَاذٍ، فَقَرَأَ بِسُورَةِ الْبَقَرَةِ أَوِ النِّسَاءِ، فَانْطَلَقَ الرَّجُلُ، وَبَلَغَهُ أَنَّ مُعَاذًا نَالَ مِنْهُ، فَأَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَشَكَا إِلَيْهِ مُعَاذًا، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يَا مُعَاذُ أَفَتَّانٌ أَنْتَ ـ أَوْ فَاتِنٌ ثَلاَثَ مِرَارٍ ـ فَلَوْلاَ صَلَّيْتَ بِسَبِّحِ اسْمَ رَبِّكَ، وَالشَّمْسِ وَضُحَاهَا، وَاللَّيْلِ إِذَا يَغْشَى، فَإِنَّهُ يُصَلِّي وَرَاءَكَ الْكَبِيرُ وَالضَّعِيفُ وَذُو الْحَاجَةِ ‏"‏‏.‏ أَحْسِبُ هَذَا فِي الْحَدِيثِ‏.‏ قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ وَتَابَعَهُ سَعِيدُ بْنُ مَسْرُوقٍ وَمِسْعَرٌ وَالشَّيْبَانِيُّ‏.‏ قَالَ عَمْرٌو وَعُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مِقْسَمٍ وَأَبُو الزُّبَيْرِ عَنْ جَابِرٍ قَرَأَ مُعَاذٌ فِي الْعِشَاءِ بِالْبَقَرَةِ‏.‏ وَتَابَعَهُ الأَعْمَشُ عَنْ مُحَارِبٍ‏.‏

Одам ибн Абу Иёс бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Муҳориб ибн Дисор бизга айтди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳ Ансорийни эшитдим: У деди: Бир киши икки сувчи туя билан келди, тун кирган эди. У Муозни намоз ўқиётган ҳолда топди, туясини қолдириб Муозга (намозга) яқинлашди. У (Муоз) Бақара ёки Нисо (сураси)ни қироат қилди. У киши (намоздан) ажраб кетди. Унга Муоз уни (айблаб) гапиргани етди. У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига келиб Муоздан шикоят қилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Муоз, сен фитначимисан? — ёки: фитна солувчимисан — уч марта. Нега ‹Саббиҳ исма роббикал-аъла›, ‹Ваш-шамси ва зуҳаҳа›, ‹Вал-лайли иза яғшо›ни ўқиб (намоз) ўқимадинг? Чунки сенинг ортингда кекса, заиф ва ҳожати бор (кишилар) намоз ўқийди», дедилар. Мен буни ҳадисда (шундай) деб ўйлайман. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: Бунга Саъид ибн Масруқ, Мисъар ва Шайбоний мутобаат қилди. Амр, Убайдуллаҳ ибн Миқсам ва Абуз-Зубайр Жобирдан: ‹Муоз хуфтонда Бақарани ўқиди›, дедилар. Бунга Аъмаш Муоҳибдан мутобаат қилди.