حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي فُدَيْكٍ، قَالَ حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي ذِئْبٍ، عَنِ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم كَانَ لَهُ حَصِيرٌ يَبْسُطُهُ بِالنَّهَارِ، وَيَحْتَجِرُهُ بِاللَّيْلِ، فَثَابَ إِلَيْهِ نَاسٌ، فَصَلَّوْا وَرَاءَهُ.
Иброҳим ибн Мунзир бизга айтди: Ибн Абу Фудайк бизга айтди: Ибн Абу Зиъб бизга айтди, Мақбурийдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бир бўйраси бор эди, уни кундузи тўшар, кечаси (намоз учун) тўсиб олар (хона қилар) эдилар. Унга (намозга) одамлар тўпланди, улар у зотнинг ортида намоз ўқиди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى بْنُ حَمَّادٍ، قَالَ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، قَالَ حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ عُقْبَةَ، عَنْ سَالِمٍ أَبِي النَّضْرِ، عَنْ بُسْرِ بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ ثَابِتٍ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اتَّخَذَ حُجْرَةً ـ قَالَ حَسِبْتُ أَنَّهُ قَالَ ـ مِنْ حَصِيرٍ فِي رَمَضَانَ فَصَلَّى فِيهَا لَيَالِيَ، فَصَلَّى بِصَلاَتِهِ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِهِ، فَلَمَّا عَلِمَ بِهِمْ جَعَلَ يَقْعُدُ، فَخَرَجَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ " قَدْ عَرَفْتُ الَّذِي رَأَيْتُ مِنْ صَنِيعِكُمْ، فَصَلُّوا أَيُّهَا النَّاسُ فِي بُيُوتِكُمْ، فَإِنَّ أَفْضَلَ الصَّلاَةِ صَلاَةُ الْمَرْءِ فِي بَيْتِهِ إِلاَّ الْمَكْتُوبَةَ ". قَالَ عَفَّانُ حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، حَدَّثَنَا مُوسَى، سَمِعْتُ أَبَا النَّضْرِ، عَنْ بُسْرٍ، عَنْ زَيْدٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
Абдул-Аъло ибн Ҳаммод бизга айтди: Вуҳайб бизга айтди: Мусо ибн Уқба бизга айтди, Солим Абун-Назрдан, у Буср ибн Саъиддан, у Зайд ибн Собитдан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Рамазонда — (рови) деди: у ‹бўйрадан› деганини ўйлайман — бир ҳужра (тўсиб) олдилар ва унда бир неча кеча намоз ўқидилар. Саҳобаларидан баъзи одамлар у зотнинг намозига (эргашиб) ўқиди. У зот уларни билгач, ўтирадиган бўлдилар (чиқмадилар), сўнг уларга чиқиб: «Мен сизларнинг ишингиздан кўрганимни (хоҳлашингизни) билдим. Эй одамлар, уйларингизда намоз ўқинг, чунки кишининг энг афзал намози — фарздан бошқаси — уйида (ўқигани)дир», дедилар. Аффон деди: Вуҳайб бизга айтди: Мусо бизга айтди: Мен Абун-Назрни эшитдим, у Бусрдан, у Зайддан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан.