Мусулмонлар учун икки ҳайит суннати

Ikki hayit namozi · 2 ҳадис

باب سُنَّةِ الْعِيدَيْنِ لأَهْلِ الإِسْلاَمِ

حَدَّثَنَا حَجَّاجٌ، قَالَ حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، قَالَ أَخْبَرَنِي زُبَيْدٌ، قَالَ سَمِعْتُ الشَّعْبِيَّ، عَنِ الْبَرَاءِ، قَالَ سَمِعْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ فَقَالَ ‏ "‏ إِنَّ أَوَّلَ مَا نَبْدَأُ مِنْ يَوْمِنَا هَذَا أَنْ نُصَلِّيَ، ثُمَّ نَرْجِعَ فَنَنْحَرَ، فَمَنْ فَعَلَ فَقَدْ أَصَابَ سُنَّتَنَا ‏"‏‏.‏

Ҳажжож бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Зубайд менга хабар берди: Мен Шаъбийни эшитдим, у Барўдан: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни хутба қилаётганини эшитдим, у зот: «Албатта бу кунимизда биз биринчи бошлайдиган нарса — намоз ўқишимиз, сўнг қайтиб (қурбонлиқни) сўйишимиздир. Ким шундай қилса, бизнинг суннатимизга тўғри кепти (амал қилди)», дедилар.

حَدَّثَنَا عُبَيْدُ بْنُ إِسْمَاعِيلَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلَ أَبُو بَكْرٍ وَعِنْدِي جَارِيَتَانِ مِنْ جَوَارِي الأَنْصَارِ تُغَنِّيَانِ بِمَا تَقَاوَلَتِ الأَنْصَارُ يَوْمَ بُعَاثَ ـ قَالَتْ وَلَيْسَتَا بِمُغَنِّيَتَيْنِ ـ فَقَالَ أَبُو بَكْرٍ أَمَزَامِيرُ الشَّيْطَانِ فِي بَيْتِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَذَلِكَ فِي يَوْمِ عِيدٍ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ يَا أَبَا بَكْرٍ إِنَّ لِكُلِّ قَوْمٍ عِيدًا، وَهَذَا عِيدُنَا ‏"‏‏.‏

Убайд ибн Исмоил бизга айтди: Абу Усома бизга айтди, Ҳишомдан, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Абу Бакр кирди, менинг ёнимда Ансорнинг икки чўри қизи — Ансор Буъос куни (уруш ҳақида) айтган нарсаларни куйлаб ўтирган эди — у деди: Улар қўшиқчи эмас эди. Абу Бакр: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг уйида шайтон найларими?!› деди. Бу ҳайит куни эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Абу Бакр, албатта ҳар бир қавмнинг ҳайити бордир, мана бу бизнинг ҳайитимиз», дедилар.