حَدَّثَنَا أَبُو مَعْمَرٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْوَارِثِ، قَالَ حَدَّثَنَا حُسَيْنٌ الْمُعَلِّمُ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ بُرَيْدَةَ، أَنَّ عِمْرَانَ بْنَ حُصَيْنٍ ـ وَكَانَ رَجُلاً مَبْسُورًا ـ وَقَالَ أَبُو مَعْمَرٍ مَرَّةً عَنْ عِمْرَانَ، قَالَ سَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم عَنْ صَلاَةِ الرَّجُلِ وَهْوَ قَاعِدٌ فَقَالَ " مَنْ صَلَّى قَائِمًا فَهْوَ أَفْضَلُ، وَمَنْ صَلَّى قَاعِدًا فَلَهُ نِصْفُ أَجْرِ الْقَائِمِ، وَمَنْ صَلَّى نَائِمًا فَلَهُ نِصْفُ أَجْرِ الْقَاعِدِ ". قَالَ أَبُو عَبْدِ اللَّهِ نَائِمًا عِنْدِي مُضْطَجِعًا هَا هُنَا.
Абу Маъмар бизга айтди: Абдулворис бизга айтди: Ҳусайн Муъаллим бизга айтди, Абдуллаҳ ибн Бурайдадан: Имрон ибн Ҳусайн — у бавосирли киши эди — Абу Маъмар бир марта ‹Имрондан› деди: У деди: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан кишининг ўтирган ҳолда намоз ўқиши ҳақида сўрадим. У зот: «Ким тик туриб ўқиса, у афзалроқ. Ким ўтириб ўқиса, унга тик турувчининг ажрининг ярми (бор). Ким ётган ҳолда ўқиса, унга ўтирувчининг ажрининг ярми (бор)», дедилар. Абу Абдуллаҳ (Бухорий) деди: ‹Ётган› — менимча бу ерда ‹ёнбошлаган ҳолда› (дегани).