Мушрик ўлим олдида калима айтса

Janoza kitobi · 1 ҳадис

باب إِذَا قَالَ الْمُشْرِكُ عِنْدَ الْمَوْتِ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ

حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، لَمَّا حَضَرَتْ أَبَا طَالِبٍ الْوَفَاةُ جَاءَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَوَجَدَ عِنْدَهُ أَبَا جَهْلِ بْنَ هِشَامٍ، وَعَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أُمَيَّةَ بْنِ الْمُغِيرَةِ، قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَبِي طَالِبٍ ‏"‏ يَا عَمِّ، قُلْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ، كَلِمَةً أَشْهَدُ لَكَ بِهَا عِنْدَ اللَّهِ ‏"‏‏.‏ فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَعَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي أُمَيَّةَ يَا أَبَا طَالِبٍ، أَتَرْغَبُ عَنْ مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ فَلَمْ يَزَلْ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعْرِضُهَا عَلَيْهِ، وَيَعُودَانِ بِتِلْكَ الْمَقَالَةِ، حَتَّى قَالَ أَبُو طَالِبٍ آخِرَ مَا كَلَّمَهُمْ هُوَ عَلَى مِلَّةِ عَبْدِ الْمُطَّلِبِ، وَأَبَى أَنْ يَقُولَ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَمَا وَاللَّهِ لأَسْتَغْفِرَنَّ لَكَ، مَا لَمْ أُنْهَ عَنْكَ ‏"‏‏.‏ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى فِيهِ ‏{‏مَا كَانَ لِلنَّبِيِّ‏}‏ الآيَةَ‏.‏

Ишоқ бизга айтди: Яъқуб ибн Иброҳим бизга хабар берди: Отам менга айтди, Солиҳдан, у Ибн Шиҳобдан: Саъид ибн Мусайяб менга хабар берди, отасидан: У унга хабар берди: Абу Толибга вафот (вақти) етиб келганида, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг олдига келдилар ва унинг ҳузурида Абу Жаҳл ибн Ҳишом ва Абдуллаҳ ибн Абу Умайя ибн Муғийрани топдилар. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Абу Толибга: «Эй амаки, ‹Ло илаҳа иллаллаҳ› деб айт — бир калима (сўз) — мен у билан сенга Аллаҳ ҳузурида гувоҳлик берай» дедилар. Абу Жаҳл ва Абдуллаҳ ибн Абу Умайя: ‹Эй Абу Толиб, Абдул-Мутталибнинг миллатидан юз ўгирасанми?› деди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни (калимани) унга таклиф қилишда давом этди, улар эса ўша сўзни такрорлар эди, ҳатто Абу Толиб уларга охирги айтган сўзи: ‹У Абдул-Мутталибнинг миллатида (динида)› деди ва ‹Ло илаҳа иллаллаҳ› деб айтишдан бош тортди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳга қасамки, мен сен (ҳақинг)да қайтарилмагунимча, албатта сенга мағфират сўрайман» дедилар. Шунда Аллаҳ таоло у ҳақда: ‹‹Набийга... лойиқ эмас эди›› (оятини) нозил қилди.