حَدَّثَنَا مُعَلَّى بْنُ أَسَدٍ، حَدَّثَنَا وُهَيْبٌ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ دَخَلْتُ عَلَى أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنه ـ فَقَالَ فِي كَمْ كَفَّنْتُمُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ فِي ثَلاَثَةِ أَثْوَابٍ بِيضٍ سَحُولِيَّةٍ، لَيْسَ فِيهَا قَمِيصٌ وَلاَ عِمَامَةٌ. وَقَالَ لَهَا فِي أَىِّ يَوْمٍ تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ يَوْمَ الاِثْنَيْنِ. قَالَ فَأَىُّ يَوْمٍ هَذَا قَالَتْ يَوْمُ الاِثْنَيْنِ. قَالَ أَرْجُو فِيمَا بَيْنِي وَبَيْنَ اللَّيْلِ. فَنَظَرَ إِلَى ثَوْبٍ عَلَيْهِ كَانَ يُمَرَّضُ فِيهِ، بِهِ رَدْعٌ مِنْ زَعْفَرَانٍ فَقَالَ اغْسِلُوا ثَوْبِي هَذَا، وَزِيدُوا عَلَيْهِ ثَوْبَيْنِ فَكَفِّنُونِي فِيهَا. قُلْتُ إِنَّ هَذَا خَلَقٌ. قَالَ إِنَّ الْحَىَّ أَحَقُّ بِالْجَدِيدِ مِنَ الْمَيِّتِ، إِنَّمَا هُوَ لِلْمُهْلَةِ. فَلَمْ يُتَوَفَّ حَتَّى أَمْسَى مِنْ لَيْلَةِ الثُّلاَثَاءِ وَدُفِنَ قَبْلَ أَنْ يُصْبِحَ.
Муалла ибн Асад бизга айтди: Вуҳайб бизга айтди, Ҳишомдан, у отасидан, у Оиша розияллаҳу анҳодан: У деди: Мен Абу Бакр розияллаҳу анҳунинг олдига кирдим. У: ‹Набий соллаллаҳу алайҳи васалламни нечта (кийимда) кафанладингиз?› деди. У (Оиша): ‹Уч оқ саҳулий (Яман) матода, унда кўйлак ҳам, салла ҳам йўқ эди› деди. У унга: ‹Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қайси кун вафот этди?› деди. У: ‹Душанба куни› деди. У: ‹Бу қайси кун?› деди. У: ‹Душанба куни› деди. У: ‹Мен ўзим билан кеча орасида (вафот этишни) умид қиламан› деди. У (Абу Бакр) ўзида касал ётган пайтда (кийган) бир кийимга қаради, унда заъфарондан доғ бор эди. У: ‹Менинг бу кийимимни ювинглар ва унга икки кийим қўшиб, мени шунда кафанланглар› деди. Мен: ‹Бу эскирган-ку› дедим. У: ‹Тирик янгига маййитдан ҳақлироқдир, у (кафан) фақат йирингга (чиришга)дир› деди. У сешанба кечаси кеч тушгунча вафот этмади ва тонг отишдан олдин дафн қилинди.