حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ يُوسُفَ، حَدَّثَنَا إِسْرَائِيلُ، حَدَّثَنَا أَبُو الْجُوَيْرِيَةِ، أَنَّ مَعْنَ بْنَ يَزِيدَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ قَالَ بَايَعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَا وَأَبِي وَجَدِّي وَخَطَبَ عَلَىَّ فَأَنْكَحَنِي وَخَاصَمْتُ إِلَيْهِ ـ وَـ كَانَ أَبِي يَزِيدُ أَخْرَجَ دَنَانِيرَ يَتَصَدَّقُ بِهَا فَوَضَعَهَا عِنْدَ رَجُلٍ فِي الْمَسْجِدِ، فَجِئْتُ فَأَخَذْتُهَا فَأَتَيْتُهُ بِهَا فَقَالَ وَاللَّهِ مَا إِيَّاكَ أَرَدْتُ. فَخَاصَمْتُهُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لَكَ مَا نَوَيْتَ يَا يَزِيدُ، وَلَكَ مَا أَخَذْتَ يَا مَعْنُ ".
Муҳаммад ибн Юсуф бизга айтди: Исроил бизга айтди: Абул-Жувайрия бизга айтди: Маън ибн Язид розияллаҳу анҳу унга айтди: У деди: Мен, отам ва бобом Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга байъат қилдик. У (Набий) мен учун (қиз) совчилук қилди ва мени уйлантирди, мен у зотга (ҳузурида) даъволашдим. Отам Язид бир неча динор чиқариб, уни садақа қилмоқчи бўлди ва уни масжидда бир киши ёнига қўйди. Мен келиб, уни олдим ва унга (отамга) келтирдим. У: ‹Аллаҳга қасамки, мен сени назарда тутмагандим (садақани сенга атамагандим)› деди. Мен у билан Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга (ҳузурида) даъволашдим. У зот: «Сенга ният қилган нарсанг бор, эй Язид, ва сенга олган нарсанг бор, эй Маън» дедилар.