حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ الْمُنْذِرِ، حَدَّثَنَا الْوَلِيدُ، حَدَّثَنَا أَبُو عَمْرٍو الأَوْزَاعِيُّ، حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ غَدَوْتُ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِعَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ لِيُحَنِّكَهُ، فَوَافَيْتُهُ فِي يَدِهِ الْمِيسَمُ يَسِمُ إِبِلَ الصَّدَقَةِ.
Иброҳим ибн Мунзир бизга айтди: Валид бизга айтди: Абу Амр Авзоий бизга айтди: Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳа менга айтди: Анас ибн Молик розияллаҳу анҳу менга айтди: У деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга Абдуллаҳ ибн Абу Талҳани — уни таҳник қилишлари (оғзига хурмо чайнаб суртишлари) учун — эрта тонгда олиб бордим. У зотга етиб бордим, қўлида (чўғли) тамға (мих) бор эди, садақа туяларини тамғалаб турган эди.