حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عَلِيُّ بْنُ الْحُسَيْنِ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ صَفِيَّةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا جَاءَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم تَزُورُهُ فِي اعْتِكَافِهِ فِي الْمَسْجِدِ، فِي الْعَشْرِ الأَوَاخِرِ مِنْ رَمَضَانَ، فَتَحَدَّثَتْ عِنْدَهُ سَاعَةً، ثُمَّ قَامَتْ تَنْقَلِبُ، فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَعَهَا يَقْلِبُهَا، حَتَّى إِذَا بَلَغَتْ باب الْمَسْجِدِ عِنْدَ باب أُمِّ سَلَمَةَ مَرَّ رَجُلاَنِ مِنَ الأَنْصَارِ، فَسَلَّمَا عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهُمَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " عَلَى رِسْلِكُمَا إِنَّمَا هِيَ صَفِيَّةُ بِنْتُ حُيَىٍّ ". فَقَالاَ سُبْحَانَ اللَّهِ يَا رَسُولَ اللَّهِ. وَكَبُرَ عَلَيْهِمَا. فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ الشَّيْطَانَ يَبْلُغُ مِنَ الإِنْسَانِ مَبْلَغَ الدَّمِ، وَإِنِّي خَشِيتُ أَنْ يَقْذِفَ فِي قُلُوبِكُمَا شَيْئًا ".
Абул-Ямон бизга айтди: Шуъайб бизга хабар берди, Зуҳрийдан: У деди: Али ибн Ҳусайн розияллаҳу анҳума менга хабар берди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг завжаси Сафийя унга хабар берди-ки, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга — Рамазоннинг охирги ўн (кун)ида масжиддаги эътикофида — уни зиёрат қилгани келди. Унинг ҳузурида бир соат гаплашди, сўнг қайтмоқчи бўлиб турди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам у билан бирга — уни кузатиб — турди (чиқди), ҳатто у масжид эшигига — Умму Салама эшиги ёнига — етганида, Ансордан икки киши ўтди ва Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга салом берди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уларга: «Шошилмангиз (секин)! Бу — Сафийя бинти Ҳуяй» дедилар. Улар: ‹Субҳаналлаҳ, ё Расулуллаҳ!› деди ва бу уларга оғир ботди (уят сезди). Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта шайтон инсонда қон (етиб) борган жойгача етади, мен у иккалангизнинг қалбларингизга бирор нарса (ёмон гумон) ташлашидан қўрқди» дедилар.