Эркак ва аёлларга кийиш макруҳ нарсалар савдоси

Savdo-sotiq kitobi · 2 ҳадис

باب التِّجَارَةِ فِيمَا يُكْرَهُ لُبْسُهُ لِلرِّجَالِ وَالنِّسَاءِ

حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ حَفْصٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ أَرْسَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِلَى عُمَرَ ـ رضى الله عنه ـ بِحُلَّةِ حَرِيرٍ ـ أَوْ سِيرَاءَ ـ فَرَآهَا عَلَيْهِ، فَقَالَ ‏ "‏ إِنِّي لَمْ أُرْسِلْ بِهَا إِلَيْكَ لِتَلْبَسَهَا، إِنَّمَا يَلْبَسُهَا مَنْ لاَ خَلاَقَ لَهُ، إِنَّمَا بَعَثْتُ إِلَيْكَ لِتَسْتَمْتِعَ بِهَا ‏"‏‏.‏ يَعْنِي تَبِيعُهَا‏.‏

Одам бизга айтди: Шуъба бизга айтди: Абу Бакр ибн Ҳафс бизга айтди, Салим ибн Абдуллаҳ ибн Умардан, у отасидан: У деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Умар розияллаҳу анҳуга бир ҳулла (кийим) ипак — ёки: сирў (чизиқли ипак) — юборди. У зот уни унинг устида кўрди ва: «Мен буни сенга — уни кийишинг учун — юбормадим. Уни фақат — (охиратда) насиби бўлмаган киши(гина) кияди. Мен уни сенга — ундан фойдаланишинг учун — юбордим» дедилар — яъни уни сотишни (назарда тутди).

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ الْقَاسِمِ بْنِ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَائِشَةَ أُمِّ الْمُؤْمِنِينَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا أَخْبَرَتْهُ أَنَّهَا اشْتَرَتْ نُمْرُقَةً فِيهَا تَصَاوِيرُ، فَلَمَّا رَآهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَامَ عَلَى الْبَابِ، فَلَمْ يَدْخُلْهُ، فَعَرَفْتُ فِي وَجْهِهِ الْكَرَاهِيَةَ، فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَتُوبُ إِلَى اللَّهِ وَإِلَى رَسُولِهِ صلى الله عليه وسلم مَاذَا أَذْنَبْتُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَا بَالُ هَذِهِ النُّمْرُقَةِ ‏"‏‏.‏ قُلْتُ اشْتَرَيْتُهَا لَكَ لِتَقْعُدَ عَلَيْهَا وَتَوَسَّدَهَا‏.‏ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ أَصْحَابَ هَذِهِ الصُّوَرِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ يُعَذَّبُونَ، فَيُقَالُ لَهُمْ أَحْيُوا مَا خَلَقْتُمْ ‏"‏‏.‏ وَقَالَ ‏"‏ إِنَّ الْبَيْتَ الَّذِي فِيهِ الصُّوَرُ لاَ تَدْخُلُهُ الْمَلاَئِكَةُ ‏"‏‏.‏

Абдуллаҳ ибн Юсуф бизга айтди: Молик бизга хабар берди, Нофиъдан, у Қосим ибн Муҳаммаддан, у уммул-мўминин Оиша розияллаҳу анҳодан: У унга хабар берди-ки, у суратлар (расмлар) бўлган бир ёстиқча (нумруқа) сотиб олди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни кўргач, эшик(остона)да турди ва кирмади. Мен унинг юзида ёқтирмаслик(белгиси)ни танидим. Мен: ‹Ё Расулуллаҳ, мен Аллаҳга ва Унинг расули соллаллаҳу алайҳи васалламга тавба қиламан, мен қандай гуноҳ қилдим?› дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Бу ёстиқчага нима бўлди?» дедилар. Мен: ‹Уни сен учун — устида ўтиришинг ва ёстанишинг учун — сотиб олдим› дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Албатта бу суратларнинг эгалари қиёмат куни азобланади ва уларга: ‹Сиз яратган (суратлар)ни тирилтиринг!› дейилади» дедилар. Ва: «Албатта ичида суратлар бўлган уйга малоикалар кирмайди» дедилар.