Икки ғишт устида қазойи ҳожат қилиш

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب مَنْ تَبَرَّزَ عَلَى لَبِنَتَيْنِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، قَالَ أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ يَحْيَى بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَمِّهِ، وَاسِعِ بْنِ حَبَّانَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ إِنَّ نَاسًا يَقُولُونَ إِذَا قَعَدْتَ عَلَى حَاجَتِكَ، فَلاَ تَسْتَقْبِلِ الْقِبْلَةَ وَلاَ بَيْتَ الْمَقْدِسِ‏.‏ فَقَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ لَقَدِ ارْتَقَيْتُ يَوْمًا عَلَى ظَهْرِ بَيْتٍ لَنَا، فَرَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى لَبِنَتَيْنِ مُسْتَقْبِلاً بَيْتَ الْمَقْدِسِ لِحَاجَتِهِ‏.‏ وَقَالَ لَعَلَّكَ مِنَ الَّذِينَ يُصَلُّونَ عَلَى أَوْرَاكِهِمْ، فَقُلْتُ لاَ أَدْرِي وَاللَّهِ‏.‏ قَالَ مَالِكٌ يَعْنِي الَّذِي يُصَلِّي وَلاَ يَرْتَفِعُ عَنِ الأَرْضِ، يَسْجُدُ وَهُوَ لاَصِقٌ بِالأَرْضِ‏.‏

Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, у деди: бизга Молик, Яҳё ибн Саиддан, у Муҳаммад ибн Яҳё ибн Ҳаббондан, у амакиси Восиъ ибн Ҳаббондан, у Абдуллаҳ ибн Умардан (ривоят қилди)ки, у шундай дерди: Одамлар: «Ҳожатингни ўтириб қилганингда, қиблага ҳам, Байтул-Мақдисга ҳам юзланма,» дейишади. Абдуллаҳ ибн Умар деди: Мен бир куни уйимизнинг томига чиқиб, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни икки ғишт устида, ҳожатлари учун Байтул-Мақдисга юзланган ҳолда кўрдим. Ва у (Восиъ): «Сен, эҳтимол, сонлари устида (чўккалаб) намоз ўқийдиганлардандирсан,» деди. Мен: «Аллаҳга қасамки, билмайман,» дедим. Молик деди: яъни — намоз ўқиётганда ердан кўтарилмай, ерга ёпишган ҳолда сажда қиладиган (киши)ни назарда тутади.