Ҳадасдан кейин Қуръан ўқиш

Tahorat kitobi · 1 ҳадис

باب قِرَاءَةِ الْقُرْآنِ بَعْدَ الْحَدَثِ وَغَيْرِهِ

حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ مَخْرَمَةَ بْنِ سُلَيْمَانَ، عَنْ كُرَيْبٍ، مَوْلَى ابْنِ عَبَّاسٍ أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّهُ، بَاتَ لَيْلَةً عِنْدَ مَيْمُونَةَ زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَهِيَ خَالَتُهُ فَاضْطَجَعْتُ فِي عَرْضِ الْوِسَادَةِ، وَاضْطَجَعَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَأَهْلُهُ فِي طُولِهَا، فَنَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى إِذَا انْتَصَفَ اللَّيْلُ، أَوْ قَبْلَهُ بِقَلِيلٍ أَوْ بَعْدَهُ بِقَلِيلٍ، اسْتَيْقَظَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَجَلَسَ يَمْسَحُ النَّوْمَ عَنْ وَجْهِهِ بِيَدِهِ، ثُمَّ قَرَأَ الْعَشْرَ الآيَاتِ الْخَوَاتِمَ مِنْ سُورَةِ آلِ عِمْرَانَ، ثُمَّ قَامَ إِلَى شَنٍّ مُعَلَّقَةٍ، فَتَوَضَّأَ مِنْهَا فَأَحْسَنَ وُضُوءَهُ، ثُمَّ قَامَ يُصَلِّي‏.‏ قَالَ ابْنُ عَبَّاسٍ فَقُمْتُ فَصَنَعْتُ مِثْلَ مَا صَنَعَ، ثُمَّ ذَهَبْتُ، فَقُمْتُ إِلَى جَنْبِهِ، فَوَضَعَ يَدَهُ الْيُمْنَى عَلَى رَأْسِي، وَأَخَذَ بِأُذُنِي الْيُمْنَى، يَفْتِلُهَا، فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ رَكْعَتَيْنِ، ثُمَّ أَوْتَرَ، ثُمَّ اضْطَجَعَ، حَتَّى أَتَاهُ الْمُؤَذِّنُ، فَقَامَ، فَصَلَّى رَكْعَتَيْنِ خَفِيفَتَيْنِ، ثُمَّ خَرَجَ فَصَلَّى الصُّبْحَ‏.‏

Бизга Исмоил ривоят қилди, у деди: менга Молик, Махрама ибн Сулаймондан, у Ибн Аббоснинг озод қилган қули Курайбдан ривоят қилдики, Абдуллаҳ ибн Аббос унга хабар бердики, у бир кеча Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг хотини Маймунанинг — у унинг холаси эди — ҳузурида тунади. Мен ёстиқнинг кўндалангига ётдим, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ва аҳллари унинг бўйига ётдилар. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ухладилар; тун ярмига етганда — ёки бир оз олдин, ёки бир оз кейин — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) уйғониб, қўллари билан юзларидан уйқуни артган ҳолда ўтирдилар, сўнг Оли Имрон сурасининг охирги ўн оятини ўқидилар, кейин осилган мешга туриб, ундан таҳорат қилдилар ва таҳоратларини чиройли қилдилар, сўнг намозга турдилар. Ибн Аббос деди: Мен ҳам туриб, у киши қилгандек қилдим, сўнг бориб, ёнларида турдим. Шунда у киши ўнг қўлларини бошимга қўйиб, ўнг қулоғимдан ушлаб, уни бура бошладилар. Кейин икки ракаат, яна икки ракаат, яна икки ракаат, яна икки ракаат, яна икки ракаат, яна икки ракаат ўқиб, сўнг витр ўқидилар; кейин ёнбошлаб (ётдилар), токи муаззин ҳузурларига келгунча. Сўнг туриб, икки енгил ракаат ўқидилар, кейин (масжидга) чиқиб, бомдод намозини ўқидилар.