باب الْوَكَالَةِ فِي الصَّرْفِ وَالْمِيزَانِ
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَجِيدِ بْنِ سُهَيْلِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، وَأَبِي، هُرَيْرَةَ رضى الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَعْمَلَ رَجُلاً عَلَى خَيْبَرَ، فَجَاءَهُمْ بِتَمْرٍ جَنِيبٍ فَقَالَ " أَكُلُّ تَمْرِ خَيْبَرَ هَكَذَا ". فَقَالَ إِنَّا لَنَأْخُذُ الصَّاعَ مِنْ هَذَا بِالصَّاعَيْنِ، وَالصَّاعَيْنِ بِالثَّلاَثَةِ. فَقَالَ " لاَ تَفْعَلْ، بِعِ الْجَمْعَ بِالدَّرَاهِمِ، ثُمَّ ابْتَعْ بِالدَّرَاهِمِ جَنِيبًا ". وَقَالَ فِي الْمِيزَانِ مِثْلَ ذَلِكَ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, бизга Молик хабар берди, у Абдулмажид ибн Суҳайл ибн Абдурроҳман ибн Авфдан, у Саид ибн Мусайябдан, у Абу Саид Худрий ва Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳумо): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини Хайбарга тайинлади. У уларга жаниб (сифатли) хурмо келтирди. У деди: «Хайбарнинг ҳамма хурмоси шундайми?» У деди: Биз бундай (сифатли)нинг бир сўини икки сўга, икки сўини уч (сў)га оламиз. У деди: «Бундай қилма! Аралаш (оддий)ни дирҳамга сот, сўнг дирҳамга жаниб (сифатли) сотиб ол». Ва тарозида ҳам шунга ўхшаш деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ يُوسُفَ، أَخْبَرَنَا مَالِكٌ، عَنْ عَبْدِ الْمَجِيدِ بْنِ سُهَيْلِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ عَوْفٍ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ، وَأَبِي، هُرَيْرَةَ رضى الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم اسْتَعْمَلَ رَجُلاً عَلَى خَيْبَرَ، فَجَاءَهُمْ بِتَمْرٍ جَنِيبٍ فَقَالَ " أَكُلُّ تَمْرِ خَيْبَرَ هَكَذَا ". فَقَالَ إِنَّا لَنَأْخُذُ الصَّاعَ مِنْ هَذَا بِالصَّاعَيْنِ، وَالصَّاعَيْنِ بِالثَّلاَثَةِ. فَقَالَ " لاَ تَفْعَلْ، بِعِ الْجَمْعَ بِالدَّرَاهِمِ، ثُمَّ ابْتَعْ بِالدَّرَاهِمِ جَنِيبًا ". وَقَالَ فِي الْمِيزَانِ مِثْلَ ذَلِكَ.
Бизга Абдуллаҳ ибн Юсуф ривоят қилди, бизга Молик хабар берди, у Абдулмажид ибн Суҳайл ибн Абдурроҳман ибн Авфдан, у Саид ибн Мусайябдан, у Абу Саид Худрий ва Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳумо): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир кишини Хайбарга (омил қилиб) тайинлади. У уларга жаниб (сифатли) хурмо келтирди. У деди: «Хайбарнинг ҳамма хурмоси шундайми?» У деди: Биз бундай (сифатли)нинг бир сўини икки сўга, икки сўини уч (сў)га оламиз. У деди: «Бундай қилма! Аралаш (оддий)ни дирҳамга сот, сўнг дирҳамга жаниб (сифатли) сотиб ол». Ва тарозида (вазнда) ҳам шунга ўхшаш деди.