Дарахт ва хурмони кесиш

Dehqonchilik kitobi · 1 ҳадис

باب قَطْعِ الشَّجَرِ وَالنَّخْلِ

حَدَّثَنَا مُوسَى بْنُ إِسْمَاعِيلَ، حَدَّثَنَا جُوَيْرِيَةُ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ حَرَّقَ نَخْلَ بَنِي النَّضِيرِ وَقَطَعَ، وَهْىَ الْبُوَيْرَةُ، وَلَهَا يَقُولُ حَسَّانُ وَهَانَ عَلَى سَرَاةِ بَنِي لُؤَىٍّ حَرِيقٌ بِالْبُوَيْرَةِ مُسْتَطِيرٌ‏.‏

Бизга Мусо ибн Исмоил ривоят қилди, бизга Жувайрия ривоят қилди, у Нофеъдан, у Абдуллаҳдан (розияллаҳу анҳу), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: У Бану Назир хурмозорини ёқди ва кесди — бу Бувайра (деган жой) эди. Бунинг ҳақида Ҳассон айтади: «Бану Луъайй зодагонларига Бувайрадаги тарқаб кетган ёнғин осон (аҳамиятсиз) бўлиб қолди».