حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ حَنْظَلَةَ بْنِ قَيْسٍ الأَنْصَارِيِّ، سَمِعَ رَافِعَ بْنَ خَدِيجٍ، قَالَ كُنَّا أَكْثَرَ أَهْلِ الْمَدِينَةِ مُزْدَرَعًا، كُنَّا نُكْرِي الأَرْضَ بِالنَّاحِيَةِ مِنْهَا مُسَمًّى لِسَيِّدِ الأَرْضِ، قَالَ فَمِمَّا يُصَابُ ذَلِكَ وَتَسْلَمُ الأَرْضُ، وَمِمَّا يُصَابُ الأَرْضُ وَيَسْلَمُ ذَلِكَ، فَنُهِينَا، وَأَمَّا الذَّهَبُ وَالْوَرِقُ فَلَمْ يَكُنْ يَوْمَئِذٍ.
Бизга Муҳаммад ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Яҳё ибн Саид хабар берди, у Ҳанзала ибн Қайс Ансорийдан, у Рофеъ ибн Хадижни эшитди, у деди: Биз Мадина аҳлининг энг кўп экин экадигани эдик. Биз ерни ундан бир томонини (ҳосилини) ер эгасига белгилаб, ижарага берар эдик. У деди: Гоҳо ўша (томон ҳосили) зарар кўриб, ер (қолгани) соғ қоларди, гоҳо ер зарар кўриб, ўша соғ қоларди. Шунинг учун биз ман қилиндик. Олтин ва кумуш (пул)га (ижара)га келсак, у кунларда у (одат) бўлмас эди.