حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَتَى النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم رَجُلٌ يَتَقَاضَاهُ فَأَغْلَظَ لَهُ فَهَمَّ بِهِ أَصْحَابُهُ. فَقَالَ " دَعُوهُ فَإِنَّ لِصَاحِبِ الْحَقِّ مَقَالاً ".
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё ривоят қилди, у Шуъбадан, у Саламадан, у Абу Саламадан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу): Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га бир киши (қарзини) талаб қилиб келди ва унга қўполлик қилди. Саҳобалари (унга қасд) қилмоқчи бўлди. У деди: «Уни қўйинглар, чунки ҳақ эгасининг (гапиришга) сўзи бор».