Йўлга ароқ тўкиш

Zulm kitobi · 1 ҳадис

باب صَبِّ الْخَمْرِ فِي الطَّرِيقِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ الرَّحِيمِ أَبُو يَحْيَى، أَخْبَرَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ كُنْتُ سَاقِيَ الْقَوْمِ فِي مَنْزِلِ أَبِي طَلْحَةَ، وَكَانَ خَمْرُهُمْ يَوْمَئِذٍ الْفَضِيخَ، فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مُنَادِيًا يُنَادِي ‏"‏ أَلاَ إِنَّ الْخَمْرَ قَدْ حُرِّمَتْ ‏"‏‏.‏ قَالَ فَقَالَ لِي أَبُو طَلْحَةَ اخْرُجْ فَأَهْرِقْهَا، فَخَرَجْتُ فَهَرَقْتُهَا، فَجَرَتْ فِي سِكَكِ الْمَدِينَةِ فَقَالَ بَعْضُ الْقَوْمِ قَدْ قُتِلَ قَوْمٌ وَهْىَ فِي بُطُونِهِمْ‏.‏ فَأَنْزَلَ اللَّهُ ‏{‏لَيْسَ عَلَى الَّذِينَ آمَنُوا وَعَمِلُوا الصَّالِحَاتِ جُنَاحٌ فِيمَا طَعِمُوا‏}‏ الآيَةَ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдурроҳим Абу Яҳё ривоят қилди, бизга Аффон хабар берди, бизга Ҳаммод ибн Зайд ривоят қилди, бизга Собит ривоят қилди, у Анасдан (розияллаҳу анҳу): Мен Абу Талҳанинг манзилида қавмнинг соқийси (ичимлик қуювчиси) эдим. Ўша кунларда уларнинг хамри (маст қилувчи ичимлиги) фазих (хурмо шарбати) эди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир мунодийга буюрди, у: «Огоҳ бўлинглар, албатта хамр ҳаром қилинди!» деб нидо қилди. У деди: Абу Талҳа менга: Чиқиб уни тўк, деди. Мен чиқиб уни тўкдим, у Мадина кўчаларидан оқди. Қавмнинг баъзиси: Бир қавм ўлдирилди, ҳолбуки у (хамр) уларнинг қорнларида (эди), деди. Шунда Аллаҳ: «Иймон келтириб, солиҳ амаллар қилганларга — (аввал) еб-ичган нарсаларида гуноҳ йўқ» — ояти(ни) нозил қилди.