Тақсимда ўн қўйни бир туяга тенглаш

Sheriklik kitobi · 1 ҳадис

باب مَنْ عَدَلَ عَشْرًا مِنَ الْغَنَمِ بِجَزُورٍ فِي الْقَسْمِ

حَدَّثَنَا مُحَمَّدٌ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَبَايَةَ بْنِ رِفَاعَةَ، عَنْ جَدِّهِ، رَافِعِ بْنِ خَدِيجٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كُنَّا مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِذِي الْحُلَيْفَةِ مِنْ تِهَامَةَ، فَأَصَبْنَا غَنَمًا وَإِبِلاً، فَعَجِلَ الْقَوْمُ، فَأَغْلَوْا بِهَا الْقُدُورَ، فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَأَمَرَ بِهَا فَأُكْفِئَتْ، ثُمَّ عَدَلَ عَشْرًا مِنَ الْغَنَمِ بِجَزُورٍ، ثُمَّ إِنَّ بَعِيرًا نَدَّ وَلَيْسَ فِي الْقَوْمِ إِلاَّ خَيْلٌ يَسِيرَةٌ فَرَمَاهُ رَجُلٌ فَحَبَسَهُ بِسَهْمٍ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ إِنَّ لِهَذِهِ الْبَهَائِمِ أَوَابِدَ كَأَوَابِدِ الْوَحْشِ، فَمَا غَلَبَكُمْ مِنْهَا فَاصْنَعُوا بِهِ هَكَذَا ‏"‏‏.‏ قَالَ قَالَ جَدِّي يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّا نَرْجُو ـ أَوْ نَخَافُ ـ أَنْ نَلْقَى الْعَدُوَّ غَدًا وَلَيْسَ مَعَنَا مُدًى، فَنَذْبَحُ بِالْقَصَبِ فَقَالَ ‏"‏ اعْجَلْ أَوْ أَرْنِي، مَا أَنْهَرَ الدَّمَ وَذُكِرَ اسْمُ اللَّهِ عَلَيْهِ فَكُلُوا، لَيْسَ السِّنَّ وَالظُّفُرَ، وَسَأُحَدِّثُكُمْ عَنْ ذَلِكَ، أَمَّا السِّنُّ فَعَظْمٌ، وَأَمَّا الظُّفُرُ فَمُدَى الْحَبَشَةِ ‏"‏‏.‏

Бизга Муҳаммад ривоят қилди, бизга Вакиъ хабар берди, у Суфёндан, у отасидан, у Абоя ибн Рифўадан, у бобоси Рофеъ ибн Хадиждан (розияллаҳу анҳу), у деди: Биз Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) билан Тиҳомадаги Зулҳулайфада эдик. Биз қўй ва туя (ўлжа) топдик. Қавм шошилди ва улар билан қозонларни қайнатди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) келиб, улар (қозонлар) ҳақида буюрди, улар тўнтарилди. Сўнг у ўн қўйни бир туя(га) тенг қилди. Сўнг бир туя қочди, қавмда оз (сонли) отлардан бошқа нарса йўқ эди. Бир киши унга (ўқ) отди ва уни ўқ билан тўхтатди. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Албатта бу чорваларнинг ёввойи(ҳайвон)лар каби қочоқлари бор, улардан сизни енган(қочган)ини, унга мана шундай қилинглар», деди. У деди: Бобом: Ё Расулуллаҳ, биз эртага душманга дуч келишни умид қиламиз — ёки: қўрқамиз — бизда пичоқлар йўқ, қамиш билан сўяймизми? деди. У: «Шошил — ёки: менга кўрсат — қон оқизган ва устига Аллаҳнинг исми зикр қилинган (нарса) билан (сўйилган)ни енглар, фақат тиш ва тирноқдан бошқаси билан. Бу ҳақда сизга айтиб бераман: тишга келсак, у суяк; тирноққа келсак, у Ҳабашаларнинг пичоқлари», деди.