حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ عَمْرٌو سَمِعْتُ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَنْ لِكَعْبِ بْنِ الأَشْرَفِ فَإِنَّهُ آذَى اللَّهَ وَرَسُولَهُ صلى الله عليه وسلم ". فَقَالَ مُحَمَّدُ بْنُ مَسْلَمَةَ أَنَا. فَأَتَاهُ فَقَالَ أَرَدْنَا أَنْ تُسْلِفَنَا وَسْقًا أَوْ وَسْقَيْنِ. فَقَالَ ارْهَنُونِي نِسَاءَكُمْ. قَالُوا كَيْفَ نَرْهَنُكَ نِسَاءَنَا، وَأَنْتَ أَجْمَلُ الْعَرَبِ قَالَ فَارْهَنُونِي أَبْنَاءَكُمْ. قَالُوا كَيْفَ نَرْهَنُ أَبْنَاءَنَا فَيُسَبُّ أَحَدُهُمْ، فَيُقَالُ رُهِنَ بِوَسْقٍ أَوْ وَسْقَيْنِ هَذَا عَارٌ عَلَيْنَا وَلَكِنَّا نَرْهَنُكَ اللأْمَةَ ـ قَالَ سُفْيَانُ يَعْنِي السِّلاَحَ ـ فَوَعَدَهُ أَنْ يَأْتِيَهُ فَقَتَلُوهُ، ثُمَّ أَتَوُا النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَأَخْبَرُوهُ.
Бизга Али ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, Амр деди: Мен Жобир ибн Абдуллаҳни (розияллаҳу анҳумо) шундай деяётганини эшитдим: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Каъб ибн Ашраф(нинг ҳисобини)га ким (боради)? Чунки у Аллаҳ ва Унинг Расули (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га озор берди». Муҳаммад ибн Маслама: Мен, деди. У унинг олдига келиб: Биз сендан бир ёки икки васқ салаф (қарз) олмоқчимиз, деди. У: Менга хотинларингизни гаровга қўйинглар, деди. Улар: Сен арабларнинг энг гўзали бўлиб туриб, хотинларимизни сенга қандай гаровга қўямиз? деди. У: Унда менга ўғилларингизни гаровга қўйинглар, деди. Улар: Ўғилларимизни қандай гаровга қўямиз? Уларнинг бири сўкилади ва: У бир-икки васқга гаровга қўйилган, дейилади — бу бизга номус(ор)дир. Лекин биз сенга лўма (қурол-яроғ)ни гаровга қўямиз — Суфён деди: яъни қуролни — дедилар. У билан унинг олдига келишга ваъдалашди, сўнг уни ўлдирдилар, сўнг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келиб, унга хабар бердилар.