باب الرَّهْنُ مَرْكُوبٌ وَمَحْلُوبٌ
حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ كَانَ يَقُولُ " الرَّهْنُ يُرْكَبُ بِنَفَقَتِهِ، وَيُشْرَبُ لَبَنُ الدَّرِّ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا ".
Бизга Абу Нуайм ривоят қилди, бизга Закариё ривоят қилди, у Омирдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан: У шундай дер эди: «Гаровга қўйилган (улов) ўз харажати эвазига минилади ва гаровга қўйилганда сутли (ҳайвон)нинг сути ичилади».
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُقَاتِلٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنِ الشَّعْبِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم. " الرَّهْنُ يُرْكَبُ بِنَفَقَتِهِ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا، وَلَبَنُ الدَّرِّ يُشْرَبُ بِنَفَقَتِهِ إِذَا كَانَ مَرْهُونًا، وَعَلَى الَّذِي يَرْكَبُ وَيَشْرَبُ النَّفَقَةُ ".
Бизга Муҳаммад ибн Муқотил ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ хабар берди, бизга Закариё хабар берди, у Шаъбийдан, у Абу Ҳурайрадан (розияллаҳу анҳу), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Гаровга қўйилган (улов) гаровга қўйилганида ўз харажати эвазига минилади ва сутли (ҳайвон)нинг сути гаровга қўйилганида ўз харажати эвазига ичилади. Минган ва ичган (киши) устида (ҳайвоннинг) харажати (бўлади)».