حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا هِشَامٌ، عَنْ مَعْمَرٍ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَتْ عَائِشَةُ ـ رضى الله عنها ـ لَمَّا ثَقُلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَاشْتَدَّ وَجَعُهُ اسْتَأْذَنَ أَزْوَاجَهُ أَنْ يُمَرَّضَ فِي بَيْتِي، فَأَذِنَّ لَهُ، فَخَرَجَ بَيْنَ رَجُلَيْنِ، تَخُطُّ رِجْلاَهُ الأَرْضَ، وَكَانَ بَيْنَ الْعَبَّاسِ، وَبَيْنَ رَجُلٍ آخَرَ. فَقَالَ عُبَيْدُ اللَّهِ فَذَكَرْتُ لاِبْنِ عَبَّاسٍ مَا قَالَتْ عَائِشَةُ، فَقَالَ لِي وَهَلْ تَدْرِي مَنِ الرَّجُلُ الَّذِي لَمْ تُسَمِّ عَائِشَةُ قُلْتُ لاَ. قَالَ هُوَ عَلِيُّ بْنُ أَبِي طَالِبٍ.
Бизга Иброҳим ибн Мусо ривоят қилди, бизга Ҳишом хабар берди, у Маъмардан, у Зуҳрийдан, у деди: Менга Убайдуллаҳ ибн Абдуллаҳ хабар берди: Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) оғирлашиб, оғриғи қаттиқлашганда, хотинларидан менинг уйимда парвариш қилинишига изн сўради. Улар унга изн берди. У икки киши орасида — оёқлари ерга судралиб (чизиб) — чиқди, у Аббос билан бошқа бир киши орасида эди. Убайдуллаҳ деди: Мен Ибн Аббосга Оиша айтганни зикр қилдим. У менга: Оиша номламаган киши ким эканини биласанми? деди. Мен: Йўқ, дедим. У: У Али ибн Абу Толиб, деди.