حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا ابْنُ الْمُنْكَدِرِ، سَمِعْتُ جَابِرًا ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ لِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لَوْ جَاءَ مَالُ الْبَحْرَيْنِ أَعْطَيْتُكَ هَكَذَا ثَلاَثًا ". فَلَمْ يَقْدَمْ حَتَّى تُوُفِّيَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم، فَأَمَرَ أَبُو بَكْرٍ مُنَادِيًا فَنَادَى مَنْ كَانَ لَهُ عِنْدَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عِدَةٌ أَوْ دَيْنٌ فَلْيَأْتِنَا. فَأَتَيْتُهُ فَقُلْتُ إِنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم وَعَدَنِي. فَحَثَى لِي ثَلاَثًا.
Бизга Али ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, бизга Ибн Мункадир ривоят қилди, мен Жобирни (розияллаҳу анҳу) эшитдим, у деди: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга: «Агар Баҳрайн моли келса, сенга мана шундай (уч ҳовуч) берар эдим» — уч марта, деди. Лекин у (мол) келмади, токи Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) вафот этди. Абу Бакр бир мунодийга буюрди, у: Кимнинг Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)да ваъдаси ёки қарзи бўлса, бизга келсин, деб нидо қилди. Мен унга келиб: Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) менга ваъда берган эди, дедим. У менга уч (ҳовуч) ҳовучлаб берди.