حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ صَبَّاحٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَابِقٍ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ مِغْوَلٍ، قَالَ سَمِعْتُ الْوَلِيدَ بْنَ الْعَيْزَارِ، ذَكَرَ عَنْ أَبِي عَمْرٍو الشَّيْبَانِيِّ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْعُودٍ ـ رضى الله عنه ـ سَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَىُّ الْعَمَلِ أَفْضَلُ قَالَ " الصَّلاَةُ عَلَى مِيقَاتِهَا ". قُلْتُ ثُمَّ أَىٌّ. قَالَ " ثُمَّ بِرُّ الْوَالِدَيْنِ ". قُلْتُ ثُمَّ أَىٌّ قَالَ " الْجِهَادُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ". فَسَكَتُّ عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَلَوِ اسْتَزَدْتُهُ لَزَادَنِي.
Бизга Ҳасан ибн Саббоҳ ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Собиқ ривоят қилди, бизга Молик ибн Миғвал ривоят қилди, у деди: Мен Валид ибн Айзорни (эшитдим), у Абу Амр Шайбонийдан зикр қилди, у деди: Абдуллаҳ ибн Масъуд (розияллаҳу анҳу) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан сўрадим: Ё Расулуллаҳ, қайси амал афзал? дедим. У: «Намозни ўз вақтида (ўқиш)», деди. Мен: Сўнг қайсиси? дедим. У: «Сўнг ота-онага яхшилик (бирр)», деди. Мен: Сўнг қайсиси? дедим. У: «Аллаҳ йўлида жиҳод», деди. Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (сўрашдан) жим бўлдим, агар ундан кўпайтиришни сўраганимда, у менга (яна) кўпайтирар эди.
حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ طَاوُسٍ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم "لاَ هِجْرَةَ بَعْدَ الْفَتْحِ وَلَكِنْ جِهَادٌ وَنِيَّةٌ، وَإِذَا اسْتُنْفِرْتُمْ فَانْفِرُوا ".
Бизга Али ибн Абдуллаҳ ривоят қилди, бизга Яҳё ибн Саид ривоят қилди, бизга Суфён ривоят қилди, у деди: Менга Мансур ривоят қилди, у Мужоҳиддан, у Товусдан, у Ибн Аббосдан (розияллаҳу анҳумо), у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) деди: «Фатҳ(Макка фатҳи)дан кейин ҳижрат йўқ, лекин жиҳод ва ният (бор). Агар (жиҳодга) чақирилса нгиз, (жиҳодга) чиқинглар».
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، حَدَّثَنَا حَبِيبُ بْنُ أَبِي عَمْرَةَ، عَنْ عَائِشَةَ بِنْتِ طَلْحَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ تُرَى الْجِهَادَ أَفْضَلَ الْعَمَلِ، أَفَلاَ نُجَاهِدُ قَالَ " لَكِنَّ أَفْضَلَ الْجِهَادِ حَجٌّ مَبْرُورٌ ".
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Холид ривоят қилди, бизга Ҳабиб ибн Абу Амра ривоят қилди, у Оиша бинти Талҳадан, у Оишадан (розияллаҳу анҳо): У деди: Ё Расулуллаҳ, жиҳод амалларнинг афзали (деб) кўриладй, биз жиҳод қилмаймизми? У: «Лекин жиҳоднинг афзали — мабрур (қабул бўлган) ҳаж», деди.
حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا عَفَّانُ، حَدَّثَنَا هَمَّامٌ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جُحَادَةَ، قَالَ أَخْبَرَنِي أَبُو حَصِينٍ، أَنَّ ذَكْوَانَ، حَدَّثَهُ أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ قَالَ جَاءَ رَجُلٌ إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ دُلَّنِي عَلَى عَمَلٍ يَعْدِلُ الْجِهَادَ. قَالَ " لاَ أَجِدُهُ ـ قَالَ ـ هَلْ تَسْتَطِيعُ إِذَا خَرَجَ الْمُجَاهِدُ أَنْ تَدْخُلَ مَسْجِدَكَ فَتَقُومَ وَلاَ تَفْتُرَ وَتَصُومَ وَلاَ تُفْطِرَ ". قَالَ وَمَنْ يَسْتَطِيعُ ذَلِكَ قَالَ أَبُو هُرَيْرَةَ إِنَّ فَرَسَ الْمُجَاهِدِ لَيَسْتَنُّ فِي طِوَلِهِ فَيُكْتَبُ لَهُ حَسَنَاتٍ.
Бизга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Аффон хабар берди, бизга Ҳаммом ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Жуҳода ривоят қилди, у деди: Менга Абу Ҳусайн хабар берди: Заквон унга ривоят қилди: Абу Ҳурайра (розияллаҳу анҳу) унга ривоят қилди, у деди: Бир киши Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га келиб: Менга жиҳодга тенг келадиган бир амални кўрсат, деди. У: «Мен уни топмайман», деди — ва деди — «Мужоҳид (жангга) чиқганда, масжидингга кириб, қийматдан (тохтамасдан) намозда туришга, оғиз очмасдан рўза тутишга қодирмисан?» деди. У: Бунга ким қодир? деди. Абу Ҳурайра деди: Мужоҳиднинг оти унинг арқонида (яйлаб) чопса, унга ҳасанатлар ёзилади.