حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ مَالِكَ بْنَ أَنَسٍ، سَأَلَ زَيْدَ بْنَ أَسْلَمَ، فَقَالَ زَيْدٌ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ حَمَلْتُ عَلَى فَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، فَرَأَيْتُهُ يُبَاعُ، فَسَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم آشْتَرِيهِ فَقَالَ " لاَ تَشْتَرِهِ، وَلاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ ".
Ҳумайдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, у деди: Молик ибн Анасдан эшитдим, у Зайд ибн Асламдан сўради, Зайд деди: Отамдан эшитдим, у дер эди: Умар ибн Хаттоб розияллаҳу анҳу деди: Мен Аллаҳ йўлида бир отни (жиҳод учун) бердим (садақа қилдим), сўнг уни сотилаётганини кўрдим. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Уни сотиб олайми?», деб сўрадим. У: «Уни сотиб олма ва садақангга қайтма», деди.
حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ نَافِعٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، حَمَلَ عَلَى فَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، فَوَجَدَهُ يُبَاعُ، فَأَرَادَ أَنْ يَبْتَاعَهُ، فَسَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " لاَ تَبْتَعْهُ، وَلاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ ".
Исмоил бизга айтди, у деди: Молик менга айтди, Нофиъдан, Абдуллаҳ ибн Умар розияллаҳу анҳумодан: Умар ибн Хаттоб Аллаҳ йўлида бир отни (жиҳод учун) берди, сўнг уни сотилаётганини топди ва уни сотиб олмоқчи бўлди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан сўради, у: «Уни сотиб олма ва садақангга қайтма», деди.
حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سَعِيدٍ، عَنْ يَحْيَى بْنِ سَعِيدٍ الأَنْصَارِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبُو صَالِحٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لَوْلاَ أَنْ أَشُقَّ عَلَى أُمَّتِي مَا تَخَلَّفْتُ عَنْ سَرِيَّةٍ، وَلَكِنْ لاَ أَجِدُ حَمُولَةً، وَلاَ أَجِدُ مَا أَحْمِلُهُمْ عَلَيْهِ، وَيَشُقُّ عَلَىَّ أَنْ يَتَخَلَّفُوا عَنِّي، وَلَوَدِدْتُ أَنِّي قَاتَلْتُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَقُتِلْتُ، ثُمَّ أُحْيِيتُ ثُمَّ قُتِلْتُ، ثُمَّ أُحْيِيتُ ".
Мусаддад бизга айтди, Яҳё ибн Саъид бизга айтди, Яҳё ибн Саъид Ансорийдан, у деди: Абу Солиҳ менга айтди, у деди: Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан эшитдим, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам деди: «Агар умматимга машаққат бўлишидан (қўрқмасам), мен бирон сарийя (отряд)дан ортда қолмас эдим. Лекин мен (ҳаммага) улов топа олмайман, уларни миниши учун (мол) топа олмайман, уларнинг мендан ортда қолиши эса менга оғир келади. Мен Аллаҳ йўлида жанг қилиб ўлдирилишимни, сўнг тирилдирилиб яна ўлдирилишимни, сўнг тирилдирилиб яна ўлдирилишимни жуда истардим».