حَدَّثَنَا الْحُمَيْدِيُّ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ سَمِعْتُ مَالِكَ بْنَ أَنَسٍ، سَأَلَ زَيْدَ بْنَ أَسْلَمَ، فَقَالَ زَيْدٌ سَمِعْتُ أَبِي يَقُولُ، قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ ـ رضى الله عنه ـ حَمَلْتُ عَلَى فَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، فَرَأَيْتُهُ يُبَاعُ، فَسَأَلْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم آشْتَرِيهِ فَقَالَ " لاَ تَشْتَرِهِ، وَلاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ ".
Ҳумайдий бизга айтди, Суфён бизга айтди, у деди: Молик ибн Анасдан эшитдим, у Зайд ибн Асламдан сўради, Зайд деди: Отамдан эшитдим, у дер эди: Умар ибн Хаттоб розияллаҳу анҳу деди: Мен Аллаҳ йўлида бир отни (жиҳод учун) бердим (садақа қилдим), сўнг уни сотилаётганини кўрдим. Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан: «Уни сотиб олайми?», деб сўрадим. У: «Уни сотиб олма ва садақангга қайтма», деди.