حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ بْنِ قَعْنَبٍ، حَدَّثَنَا مَالِكُ بْنُ أَنَسٍ، عَنْ زَيْدِ بْنِ أَسْلَمَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُمَرَ بْنَ الْخَطَّابِ، قَالَ حَمَلْتُ عَلَى فَرَسٍ عَتِيقٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ فَأَضَاعَهُ صَاحِبُهُ فَظَنَنْتُ أَنَّهُ بَائِعُهُ بِرُخْصٍ فَسَأَلْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ ذَلِكَ فَقَالَ " لاَ تَبْتَعْهُ وَلاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ فَإِنَّ الْعَائِدَ فِي صَدَقَتِهِ كَالْكَلْبِ يَعُودُ فِي قَيْئِهِ " .
Бизга Абдуллаҳ ибн Маслама ибн Қаънаб ривоят қилди, бизга Молик ибн Анас Зайд ибн Асламдан, у отасидан ривоят қилдики, Умар ибн Хаттоб шундай деди: «Мен Аллаҳ йўлида бир наслдор отни (жангчига) бердим. Унинг эгаси уни нобуд қилиб қўйди. Мен уни арзонга сотмоқчи деб ўйладим ва бу ҳақда Расулуллаҳдан (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сўрадим. У: ‹Уни сотиб олма ва садақангни қайтариб олма. Чунки садақасини қайтариб олувчи қусуғига қайтадиган ит кабидир› деди.»