حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ أَنَّ عُمَرَ، حَمَلَ عَلَى فَرَسٍ لَهُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ أَعْطَاهَا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لِيَحْمِلَ عَلَيْهَا رَجُلاً، فَأُخْبِرَ عُمَرُ أَنَّهُ قَدْ وَقَفَهَا يَبِيعُهَا، فَسَأَلَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ يَبْتَاعَهَا فَقَالَ " لاَ تَبْتَعْهَا، وَلاَ تَرْجِعَنَّ فِي صَدَقَتِكَ ".
Бизга Мусаддад ривоят қилди, бизга Яҳё ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ривоят қилди, у деди: Менга Нофеъ ривоят қилди, у Ибн Умардан (розияллаҳу анҳумо): Умар ўз отини Аллаҳ йўлида (жиҳод учун) берди (миндирди), уни Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га — унга бир кишини миндириш учун — берган эди. Умарга у (киши) уни (отни) сотишга қўйгани хабар берилди. У Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан уни сотиб олишни сўради. У: «Уни сотиб олма ва ўз садақангга қайтма», деди.