حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، - وَاللَّفْظُ لِعَبْدٍ - قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ سَالِمٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ عُمَرَ، حَمَلَ عَلَى فَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ثُمَّ رَآهَا تُبَاعُ فَأَرَادَ أَنْ يَشْتَرِيَهَا فَسَأَلَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ يَا عُمَرُ " .
Бизга ибн Абу Умар ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар — матн Абдники — деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар Зуҳрийдан, у Солимдан, у ибн Умардан хабар бердики, Умар Аллаҳ йўлида бир от берди, сўнг уни сотилаётганини кўрди ва уни сотиб олмоқчи бўлди. Шунда Набийдан (соллаллаҳу алайҳи васаллам) сўради. Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Садақангни қайтариб олма, эй Умар» деди.