أَخْبَرَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْمُبَارَكِ، قَالَ أَنْبَأَنَا حُجَيْنٌ، قَالَ حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ سَالِمِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ، كَانَ يُحَدِّثُ أَنَّ عُمَرَ، تَصَدَّقَ بِفَرَسٍ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ فَوَجَدَهَا تُبَاعُ بَعْدَ ذَلِكَ فَأَرَادَ أَنْ يَشْتَرِيَهُ ثُمَّ أَتَى رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاسْتَأْمَرَهُ فِي ذَلِكَ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَعُدْ فِي صَدَقَتِكَ " .
Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн ал-Муборак хабар берди, у деди: бизга Ҳужайн хабар берди, у деди: бизга ал-Лайс ривоят қилди, Уқайлдан, у Ибн Шиҳобдан, у Солим ибн Абдуллаҳдан (ривоят қилдики), Абдуллаҳ ибн Умар шундай ривоят қилар эди: Умар Аллаҳ (азза ва жалла) йўлида бир отни садақа қилди, сўнг унинг шундан кейин сотилаётганини топди ва уни сотиб олмоқчи бўлди. Сўнг Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдиларига келиб, бу ҳақда маслаҳат сўради. Шунда Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Садақангга қайтма,» дедилар.