حَدَّثَنِي مُحَمَّدٌ، أَخْبَرَنَا وَكِيعٌ، عَنْ شُعْبَةَ، عَنْ مُحَارِبِ بْنِ دِثَارٍ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لَمَّا قَدِمَ الْمَدِينَةَ نَحَرَ جَزُورًا أَوْ بَقَرَةً. زَادَ مُعَاذ عَنْ شُعْبَةَ عَنْ مُحَارِبٍ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ اشْتَرَى مِنى النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَعِيرًا بِوَقِيَّتَيْنِ وَدِرْهَمٍ أَوْ دِرْهَمَيْنِ، فَلَمَّا قَدِمَ صِرَارًا أَمَرَ بِبَقَرَةٍ فَذُبِحَتْ فَأَكَلُوا مِنْهَا، فَلَمَّا قَدِمَ الْمَدِينَةَ أَمَرَنِي أَنْ آتِيَ الْمَسْجِدَ فَأُصَلىَ رَكْعَتَيْنِ، وَوَزَنَ لِي ثَمَنَ الْبَعِيرِ.
Муҳаммад менга айтди, Вакийъ бизга хабар берди, Шуъбадан, Муҳориб ибн Дисордан, Жобир ибн Абдуллаҳ розияллаҳу анҳумодан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Мадинага келганида бир туя ёки сигир сўйди. Муоз Шуъбадан, Муҳорибдан зиёда қилди: У Жобир ибн Абдуллаҳни эшитди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мендан бир туяни икки уқия ва бир ё икки дирҳамга сотиб олди. (Набий) Сирор (деган жой)га келганида, бир сигир (ҳақида) буюрди, у сўйилди, ундан едилар. Мадинага келганида, у менга масжидга келиб икки ракат намоз ўқишимни буюрди ва менга туянинг нархини тортиб (тўлаб) берди.