باب أَفْضَلُ النَّاسِ مُؤْمِنٌ مُجَاهِدٌ بِنَفْسِهِ وَمَالِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ حَدَّثَنِي عَطَاءُ بْنُ يَزِيدَ اللَّيْثِيُّ، أَنَّ أَبَا سَعِيدٍ الْخُدْرِيَّ ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ قَالَ قِيلَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، أَىُّ النَّاسِ أَفْضَلُ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مُؤْمِنٌ يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِ اللَّهِ بِنَفْسِهِ وَمَالِهِ ". قَالُوا ثُمَّ مَنْ قَالَ " مُؤْمِنٌ فِي شِعْبٍ مِنَ الشِّعَابِ يَتَّقِي اللَّهَ، وَيَدَعُ النَّاسَ مِنْ شَرِّهِ ".
Бизга Абулямон ривоят қилди, бизга Шуайб хабар берди, у Зуҳрийдан, у деди: Менга Ато ибн Язид Лайсий ривоят қилди: Абу Саид Худрий (розияллаҳу анҳу) унга ривоят қилди, у деди: Айтилди: Ё Расулуллаҳ, одамларнинг қайсиси афзал? Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): «Аллаҳ йўлида ўз жони ва моли билан жиҳод қилувчи мўмин», деди. Улар: Сўнг ким? деди. У: «Тоғ дарасидаги бир дарада Аллаҳдан қўрқиб, одамларни ўз шаридан (ёмонлигидан) тарк этадиган (сақлайдиган) мўмин», деди.
حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، أَنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " مَثَلُ الْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ ـ وَاللَّهُ أَعْلَمُ بِمَنْ يُجَاهِدُ فِي سَبِيلِهِ ـ كَمَثَلِ الصَّائِمِ الْقَائِمِ، وَتَوَكَّلَ اللَّهُ لِلْمُجَاهِدِ فِي سَبِيلِهِ بِأَنْ يَتَوَفَّاهُ أَنْ يُدْخِلَهُ الْجَنَّةَ، أَوْ يَرْجِعَهُ سَالِمًا مَعَ أَجْرٍ أَوْ غَنِيمَةٍ ".
Бизга Абулямон ривоят қилди, бизга Шуайб хабар берди, у Зуҳрийдан, у деди: Менга Саид ибн Мусайяб хабар берди: Абу Ҳурайра деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деяётганини эшитдим: «Аллаҳ йўлида жиҳод қилувчининг мисоли — Аллаҳ ўз йўлида ким жиҳод қилишини яхшироқ билувчи — рўза тутувчи, (намозда) турувчи (киши) кабидир. Аллаҳ ўз йўлидаги мужоҳидга — уни вафот эттирса жаннатга киритишни, ёки уни — ажр ёхуд ғанимат билан — соғ-саломат қайтаришни — кафил бўлди».