حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عِيسَى، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنْ عَلِيٍّ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ لَمَّا كَانَ يَوْمُ الأَحْزَابِ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَلأَ اللَّهُ بُيُوتَهُمْ وَقُبُورَهُمْ نَارًا، شَغَلُونَا عَنِ الصَّلاَةِ الْوُسْطَى حِينَ غَابَتِ الشَّمْسُ ".
Иброҳим ибн Мусо бизга айтди, Исо бизга хабар берди, Ҳишом бизга айтди, Муҳаммаддан, Абийдадан, Али розияллаҳу анҳудан, у деди: Аҳзоб (Хандақ) куни бўлганда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳ уларнинг уйларини ва қабрларини олов билан тўлдирсин — улар бизни қуёш ботган пайтда ўрта намоз (аср)дан машғул қилиб (қолдирдилар)», деди.
حَدَّثَنَا قَبِيصَةُ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ ابْنِ ذَكْوَانَ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدْعُو فِي الْقُنُوتِ " اللَّهُمَّ أَنْجِ سَلَمَةَ بْنَ هِشَامٍ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْوَلِيدَ بْنَ الْوَلِيدِ، اللَّهُمَّ أَنْجِ عَيَّاشَ بْنَ أَبِي رَبِيعَةَ، اللَّهُمَّ أَنْجِ الْمُسْتَضْعَفِينَ مِنَ الْمُؤْمِنِينَ، اللَّهُمَّ اشْدُدْ وَطْأَتَكَ عَلَى مُضَرَ، اللَّهُمَّ سِنِينَ كَسِنِي يُوسُفَ ".
Қабиса бизга айтди, Суфён бизга айтди, Ибн Заквондан, Аъраждан, Абу Ҳурайра розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам қунутда шундай дуо қилар эди: «Аллаҳим, Салама ибн Ҳишомни қутқар; Аллаҳим, Валид ибн Валидни қутқар; Аллаҳим, Айёш ибн Абу Робиани қутқар; Аллаҳим, мўминлардан заиф саналганларни қутқар; Аллаҳим, Музар (қабиласи) устига зарбангни қаттиқ қил; Аллаҳим, уларга Юсуф (давридаги қаҳатчилик) йилларидек йиллар (юбор)».
حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ أَبِي خَالِدٍ، أَنَّهُ سَمِعَ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي أَوْفَى ـ رضى الله عنهما ـ يَقُولُ دَعَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ الأَحْزَابِ عَلَى الْمُشْرِكِينَ فَقَالَ " اللَّهُمَّ مُنْزِلَ الْكِتَابِ سَرِيعَ الْحِسَابِ، اللَّهُمَّ اهْزِمِ الأَحْزَابَ، اللَّهُمَّ اهْزِمْهُمْ وَزَلْزِلْهُمْ ".
Аҳмад ибн Муҳаммад бизга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Исмоил ибн Абу Холид бизга хабар берди, у Абдуллаҳ ибн Абу Авфо розияллаҳу анҳумони эшитди, у дер эди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам Аҳзоб куни мушрикларга қарши дуо қилди ва: «Аллаҳим, эй Китобни нозил қилгувчи, ҳисоби тез (Зот)! Аллаҳим, (кофир) тўдаларни мағлуб қил; Аллаҳим, уларни мағлуб қил ва ларзага сол», деди.
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي ظِلِّ الْكَعْبَةِ، فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَنَاسٌ مِنْ قُرَيْشٍ، وَنُحِرَتْ جَزُورٌ بِنَاحِيَةِ مَكَّةَ، فَأَرْسَلُوا فَجَاءُوا مِنْ سَلاَهَا، وَطَرَحُوهُ عَلَيْهِ، فَجَاءَتْ فَاطِمَةُ فَأَلْقَتْهُ عَنْهُ، فَقَالَ " اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ، اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ، اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ ". لأَبِي جَهْلِ بْنِ هِشَامٍ، وَعُتْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ، وَشَيْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ، وَالْوَلِيدِ بْنِ عُتْبَةَ، وَأُبَىِّ بْنِ خَلَفٍ، وَعُقْبَةَ بْنِ أَبِي مُعَيْطٍ. قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَلَقَدْ رَأَيْتُهُمْ فِي قَلِيبِ بَدْرٍ قَتْلَى. قَالَ أَبُو إِسْحَاقَ وَنَسِيتُ السَّابِعَ. وَقَالَ يُوسُفُ بْنُ إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ أُمَيَّةُ بْنُ خَلَفٍ. وَقَالَ شُعْبَةُ أُمَيَّةُ أَوْ أُبَىٌّ. وَالصَّحِيحُ أُمَيَّةُ.
Абдуллаҳ ибн Абу Шайба бизга айтди, Жаъфар ибн Авн бизга айтди, Суфён бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Амр ибн Маймундан, Абдуллаҳ розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъба соясида намоз ўқирди. Абу Жаҳл ва Қурайшдан бир неча киши (сўзлашдилар) — Макка томонида бир туя сўйилган эди — улар (кимнидир) юбориб, унинг қоринга (ич-итини) келтирдилар ва уни унинг (Набийнинг) устига ташладилар. Шунда Фотима келиб, уни ундан олиб ташлади. У (Набий): «Аллаҳим, Қурайш сени (жазойингни)! Аллаҳим, Қурайш сени! Аллаҳим, Қурайш сени!», деди — Абу Жаҳл ибн Ҳишом, Утба ибн Робиа, Шайба ибн Робиа, Валид ибн Утба, Убайй ибн Халаф ва Уқба ибн Абу Муъайтни (назарда тутиб). Абдуллаҳ деди: Мен уларни Бадр қудуғида ўлик (ҳолда) кўрдим. Абу Исъҳоқ деди: Еттинчисини унутдим. Юсуф ибн Исъҳоқ Абу Исъҳоқдан: «Умайя ибн Халаф» (деди). Шуъба: «Умайя ёки Убайй» (деди). Тўғриси — Умайя.
حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّ الْيَهُودَ، دَخَلُوا عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَالُوا السَّامُ عَلَيْكَ. فَلَعَنْتُهُمْ. فَقَالَ " مَا لَكِ ". قُلْتُ أَوَلَمْ تَسْمَعْ مَا قَالُوا قَالَ " فَلَمْ تَسْمَعِي مَا قُلْتُ وَعَلَيْكُمْ ".
Сулаймон ибн Ҳарб бизга айтди, Ҳаммод бизга айтди, Айюбдан, Ибн Абу Мулайкадан, Оиша розияллаҳу анҳодан: Яҳудийлар Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига кириб: «Сизга ўлим бўлсин (Сому алайка)», дедилар. Шунда мен уларни лаънатладим. У (Набий): «Сенга нима бўлди?», деди. Мен: «Уларнинг айтганини эшитмадингми?», дедим. У: «Менинг айтганимни эшитмадингми? — ‹Сизларга ҳам (Ва алайкум)› (дедим)», деди.