حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَعْفَرُ بْنُ عَوْنٍ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَمْرِو بْنِ مَيْمُونٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُصَلِّي فِي ظِلِّ الْكَعْبَةِ، فَقَالَ أَبُو جَهْلٍ وَنَاسٌ مِنْ قُرَيْشٍ، وَنُحِرَتْ جَزُورٌ بِنَاحِيَةِ مَكَّةَ، فَأَرْسَلُوا فَجَاءُوا مِنْ سَلاَهَا، وَطَرَحُوهُ عَلَيْهِ، فَجَاءَتْ فَاطِمَةُ فَأَلْقَتْهُ عَنْهُ، فَقَالَ " اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ، اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ، اللَّهُمَّ عَلَيْكَ بِقُرَيْشٍ ". لأَبِي جَهْلِ بْنِ هِشَامٍ، وَعُتْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ، وَشَيْبَةَ بْنِ رَبِيعَةَ، وَالْوَلِيدِ بْنِ عُتْبَةَ، وَأُبَىِّ بْنِ خَلَفٍ، وَعُقْبَةَ بْنِ أَبِي مُعَيْطٍ. قَالَ عَبْدُ اللَّهِ فَلَقَدْ رَأَيْتُهُمْ فِي قَلِيبِ بَدْرٍ قَتْلَى. قَالَ أَبُو إِسْحَاقَ وَنَسِيتُ السَّابِعَ. وَقَالَ يُوسُفُ بْنُ إِسْحَاقَ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ أُمَيَّةُ بْنُ خَلَفٍ. وَقَالَ شُعْبَةُ أُمَيَّةُ أَوْ أُبَىٌّ. وَالصَّحِيحُ أُمَيَّةُ.
Абдуллаҳ ибн Абу Шайба бизга айтди, Жаъфар ибн Авн бизга айтди, Суфён бизга айтди, Абу Исъҳоқдан, Амр ибн Маймундан, Абдуллаҳ розияллаҳу анҳудан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Каъба соясида намоз ўқирди. Абу Жаҳл ва Қурайшдан бир неча киши (сўзлашдилар) — Макка томонида бир туя сўйилган эди — улар (кимнидир) юбориб, унинг қоринга (ич-итини) келтирдилар ва уни унинг (Набийнинг) устига ташладилар. Шунда Фотима келиб, уни ундан олиб ташлади. У (Набий): «Аллаҳим, Қурайш сени (жазойингни)! Аллаҳим, Қурайш сени! Аллаҳим, Қурайш сени!», деди — Абу Жаҳл ибн Ҳишом, Утба ибн Робиа, Шайба ибн Робиа, Валид ибн Утба, Убайй ибн Халаф ва Уқба ибн Абу Муъайтни (назарда тутиб). Абдуллаҳ деди: Мен уларни Бадр қудуғида ўлик (ҳолда) кўрдим. Абу Исъҳоқ деди: Еттинчисини унутдим. Юсуф ибн Исъҳоқ Абу Исъҳоқдан: «Умайя ибн Халаф» (деди). Шуъба: «Умайя ёки Убайй» (деди). Тўғриси — Умайя.